Taman sam rešila da ostanem pozitivna, kakva sam uglavnom bila poslednjih dana.Čak sam krenula da budem i korisna.Počela sam da raskrčujem jednu pletenu korpu sa raznim rokovnicima, beleškama, meni bitnim sitnicama. Toga se nakupilo poprilično.
Slučajnosti ne postoje.Da baš sada, u martu, ove 2016. pronađem svoje otkucane tekstove iz marta 2010. godine!
Ovi pronađeni tekstovi, uz to i odštampani su me izuli iz cipela, što bi se neko slikovito izrazio.
Koliko se stvari promenilo, a koliko je u stvari, ipak - sve ostalo isto.
Sama sebi ponekad idem na živce silnim analiziranjem i proučavanjem događaja i situacija. Pronalaženjem značenja i tumačenja. Primećivanjem sitnica ili čak događaja koji drugima promaknu. Dar ili prokletstvo, nisam sigurna.
Safona i inače obožavam, a eto i on mi je potvrdio , slučajnosti ne postoje.
Koliko sam ista , a koliko različita postala za proteklih šest godina? Osećaj dok sam čitala me je baš uzburkao. Meni svašta privlači pažnju, zadržava misli.Ipak, iste situacije i sećanja me uvek rastužuju. Tekstovi su takvi da sam ih mogla i juče napisati.Osim imena onih koji nedostaju. Sada je lista mnogo, mnogo duža, ali efekti su još uvek isti, kao i zaključci. Odlaze oni čija se mesta teško , ili nikako mogu popuniti. Oni koji su rupu u beskraju svojim odsustvom napravili.
Tako da sigurno nisam slučajno, baš sada pronašla ta dva teksta.Kada o njima razmišljam, moralo bi ih biti i više. Gde li su? Isplivala su ova dva.Da li oni nekog zanimaju ili ne, nije više bitno, ako je ikada i bilo. Preneću ih ovde.Jer su se pojavili. Jer je opet mart. Jer ima nekih sitnica, koje sam zaboravila od tog marta.
Preneću ih zbog poređenja- sebe sa sobom.
Za sećanje.Za suze neke.
Setih se jedne pesme .Pratiće me dok prepisujem ( kako je to tek neobično!) nađene tekstove. Pesma malo zapostavljena i zaboravljena, koja se verovatno javila u sklopu onih papira.Peva je Martina McBride, sa čudesno pogođenim naslovom: Help me make it trough the Night.
Kad ih prenesem ovde, baciću ih.
Ispunili su svoju misiju što god da je bila.
Biće ovde, ali više neću, neočekivano na njih naleteti. Ponovo.
Nasmejah se. Puni su digresija. Nisam se mnogo promenila.
Martina kreće da peva. Tekst je sjajan. Boja glasa se lepo uklapa. Ja počinjem da pišem.
Mogu li da kucam i pevušim? Mogu. Probaću.
Moram -zbog sebe.
Zahvaljujem na snimku You Tube i nekom ko sebe zove Andrea Bochelli Fanatic.
Slučajnosti ne postoje.Da baš sada, u martu, ove 2016. pronađem svoje otkucane tekstove iz marta 2010. godine!
Ovi pronađeni tekstovi, uz to i odštampani su me izuli iz cipela, što bi se neko slikovito izrazio.
Koliko se stvari promenilo, a koliko je u stvari, ipak - sve ostalo isto.
Sama sebi ponekad idem na živce silnim analiziranjem i proučavanjem događaja i situacija. Pronalaženjem značenja i tumačenja. Primećivanjem sitnica ili čak događaja koji drugima promaknu. Dar ili prokletstvo, nisam sigurna.
Safona i inače obožavam, a eto i on mi je potvrdio , slučajnosti ne postoje.
Koliko sam ista , a koliko različita postala za proteklih šest godina? Osećaj dok sam čitala me je baš uzburkao. Meni svašta privlači pažnju, zadržava misli.Ipak, iste situacije i sećanja me uvek rastužuju. Tekstovi su takvi da sam ih mogla i juče napisati.Osim imena onih koji nedostaju. Sada je lista mnogo, mnogo duža, ali efekti su još uvek isti, kao i zaključci. Odlaze oni čija se mesta teško , ili nikako mogu popuniti. Oni koji su rupu u beskraju svojim odsustvom napravili.
Tako da sigurno nisam slučajno, baš sada pronašla ta dva teksta.Kada o njima razmišljam, moralo bi ih biti i više. Gde li su? Isplivala su ova dva.Da li oni nekog zanimaju ili ne, nije više bitno, ako je ikada i bilo. Preneću ih ovde.Jer su se pojavili. Jer je opet mart. Jer ima nekih sitnica, koje sam zaboravila od tog marta.
Preneću ih zbog poređenja- sebe sa sobom.
Za sećanje.Za suze neke.
Setih se jedne pesme .Pratiće me dok prepisujem ( kako je to tek neobično!) nađene tekstove. Pesma malo zapostavljena i zaboravljena, koja se verovatno javila u sklopu onih papira.Peva je Martina McBride, sa čudesno pogođenim naslovom: Help me make it trough the Night.
Kad ih prenesem ovde, baciću ih.
Ispunili su svoju misiju što god da je bila.
Biće ovde, ali više neću, neočekivano na njih naleteti. Ponovo.
Nasmejah se. Puni su digresija. Nisam se mnogo promenila.
Martina kreće da peva. Tekst je sjajan. Boja glasa se lepo uklapa. Ja počinjem da pišem.
Mogu li da kucam i pevušim? Mogu. Probaću.
Moram -zbog sebe.
Zahvaljujem na snimku You Tube i nekom ko sebe zove Andrea Bochelli Fanatic.
"Help Me Make It Through The Night"
Take the ribbon from your hair,
Shake it loose and let it fall,
Layin' soft upon my skin.
Like the shadows on the wall.
Come and lay down by my side
'till the early morning light
All I'm takin' is your time.
Help me make it through the night.
I don't care what's right or wrong,
I don't try to understand.
Let the devil take tomorrow.
Lord, tonight I need a friend.
Yesterday is dead and gone
And tomorrow's out of sight.
And it's sad to be alone.
Help me make it through the night.
I don't care what's right or wrong,
I don't try to understand.
Let the devil take tomorrow.
Lord, tonight I need a friend.
Yesterday is dead and gone
And tomorrow's out of sight.
Lord, it's bad to be alone.
Help me make it through the night.
Shake it loose and let it fall,
Layin' soft upon my skin.
Like the shadows on the wall.
Come and lay down by my side
'till the early morning light
All I'm takin' is your time.
Help me make it through the night.
I don't care what's right or wrong,
I don't try to understand.
Let the devil take tomorrow.
Lord, tonight I need a friend.
Yesterday is dead and gone
And tomorrow's out of sight.
And it's sad to be alone.
Help me make it through the night.
I don't care what's right or wrong,
I don't try to understand.
Let the devil take tomorrow.
Lord, tonight I need a friend.
Yesterday is dead and gone
And tomorrow's out of sight.
Lord, it's bad to be alone.
Help me make it through the night.
Нема коментара:
Постави коментар