Muzika mi je kao i svima verujem, veliki i bitan segment života. Uz jednu smo rasli, uz jednu uživali, uz jednu voleli, uz neku opet plakali. Sve bitno, barem kod mene uvek je protkano muzikom.Samim tim i oni koji je stvaraju i izvode, postaju sastavni deo tebe, dođu ti kao rod, ili barem , kao dragi prijatelji.
Nisam čvrsto opredeljena za neku vrstu muzike. Uglavnom ima one koju volim i slušam, često se mešaju klasika i starogradske pesme, operske arije sa rokenrolom, dance sa soulom i bluesom. Nekako , ipak sam po većinskom opredeljenju rokerski nastrojena.
Generalno, slušam ono što mom uhu prija, ili mi se nešto sviđa, bio to ritam, tekst, glas. Dakle, nisam izričit zagovornik neke vrste određene strogo. Ipak , strogost dolazi od onog što ne volim. Preciznije, što ja ni ne mogu muzikom nazvati. Nije moje da sudim, stara izreka kaže da se o ukusima ne raspravlja. Ne kaže ništa , doduše za šund i neukus.
Imam svoje favorite. Neki su kratkog daha, a neki traju od kada znam za sebe. Neki su dugo bili broj jedan, ali su me nečim odbili, pa iako ne mogu reći da ne volim neku grupu ili dragu mi pesmu, izvođač ispada iz mojih fanovskih kriterijuma.
Postoji jedan pevač koje me uvek intrigirao, privlačio, ali nije dugo vremena bio broj jedan. Međutim, vreme je pokazalo da su neki napustili svoje stavove, svoje načine, svoje stilove, zbog kojih su bili iznad. Izdali su sebe. Sa moje tačke gledišta.
Nije to neko specijalan, u smislu , uradio je što niko nije. Prvi u ovome ili onome. Nije čak ni savršen u tome što radi.
Ipak , već odavno, njegovo je prvo mesto na mojoj listih Obožavanih.
Fotografija :www.billboard.com
Zato što je ostao dosledno nedosledan.
Zato što je nepredvidiv.
Zato što je nesavršeno divan.
Dežurna dvorska luda. Čarobnjak. Zavodnik.Otac. Deda. Pevač.
Najlepša faca među ružnima.
Simbol neobuzdanosti.
Moj lični simbol beskonačne slobode, bez obzira na cenu.
Čoveku beše rođendan 26.marta.
Petnaestak dana pre izgubismo najveću legendu i šmekera domaće produkcije. Na taj 26.mart 2016. ode prerano jedan mlad glumac i pevač, koji još nije stigao legenda da postane. Verujem da bi zaslužio. Bilo mi je neumesto da mom omiljenom pevaču posvetim punu pažnju i proslavim slušajući omiljeni mi glas, na najjače, kao što dolikuje rođendanskom slavlju za nekog ko ti je važan.
Za mene , on je to zaslužio. Svojom ludošću. Svojom slobodom.
Svojim napuklim glasom .
Svojim totalno-nenormalno-fenomenalnim izgledom.
Stivene, srećan ti 68. rođendan.
Srećan ti rođendan čoveče sa najljubavnijom i najromantičnijom pesmom u svom žanru, pesmom koja je moja himna. Pesmom kojom se oglašava moj mobilni telefon.
Prema tome :
Ladies and gentlemen,
Mr.Steven Tyler!
One and only.
Happy B-Day my lovely boy.
And I Don't Want To Miss A Thing from you .
Many thanks to Aerosmith Vevo !
Da uživamo zajedno!
Nisam čvrsto opredeljena za neku vrstu muzike. Uglavnom ima one koju volim i slušam, često se mešaju klasika i starogradske pesme, operske arije sa rokenrolom, dance sa soulom i bluesom. Nekako , ipak sam po većinskom opredeljenju rokerski nastrojena.
Generalno, slušam ono što mom uhu prija, ili mi se nešto sviđa, bio to ritam, tekst, glas. Dakle, nisam izričit zagovornik neke vrste određene strogo. Ipak , strogost dolazi od onog što ne volim. Preciznije, što ja ni ne mogu muzikom nazvati. Nije moje da sudim, stara izreka kaže da se o ukusima ne raspravlja. Ne kaže ništa , doduše za šund i neukus.
Imam svoje favorite. Neki su kratkog daha, a neki traju od kada znam za sebe. Neki su dugo bili broj jedan, ali su me nečim odbili, pa iako ne mogu reći da ne volim neku grupu ili dragu mi pesmu, izvođač ispada iz mojih fanovskih kriterijuma.
Postoji jedan pevač koje me uvek intrigirao, privlačio, ali nije dugo vremena bio broj jedan. Međutim, vreme je pokazalo da su neki napustili svoje stavove, svoje načine, svoje stilove, zbog kojih su bili iznad. Izdali su sebe. Sa moje tačke gledišta.
Nije to neko specijalan, u smislu , uradio je što niko nije. Prvi u ovome ili onome. Nije čak ni savršen u tome što radi.
Ipak , već odavno, njegovo je prvo mesto na mojoj listih Obožavanih.
Zato što je ostao dosledno nedosledan.
Zato što je nepredvidiv.
Zato što je nesavršeno divan.
Dežurna dvorska luda. Čarobnjak. Zavodnik.Otac. Deda. Pevač.
Najlepša faca među ružnima.
Simbol neobuzdanosti.
Moj lični simbol beskonačne slobode, bez obzira na cenu.
Čoveku beše rođendan 26.marta.
Petnaestak dana pre izgubismo najveću legendu i šmekera domaće produkcije. Na taj 26.mart 2016. ode prerano jedan mlad glumac i pevač, koji još nije stigao legenda da postane. Verujem da bi zaslužio. Bilo mi je neumesto da mom omiljenom pevaču posvetim punu pažnju i proslavim slušajući omiljeni mi glas, na najjače, kao što dolikuje rođendanskom slavlju za nekog ko ti je važan.
Za mene , on je to zaslužio. Svojom ludošću. Svojom slobodom.
Svojim napuklim glasom .
Svojim totalno-nenormalno-fenomenalnim izgledom.
Stivene, srećan ti 68. rođendan.
Srećan ti rođendan čoveče sa najljubavnijom i najromantičnijom pesmom u svom žanru, pesmom koja je moja himna. Pesmom kojom se oglašava moj mobilni telefon.
Prema tome :
Ladies and gentlemen,
Mr.Steven Tyler!
One and only.
Happy B-Day my lovely boy.
And I Don't Want To Miss A Thing from you .
Many thanks to Aerosmith Vevo !
Da uživamo zajedno!
Нема коментара:
Постави коментар