Sve smo to mi. Nismo možda svesni koliko.Toliko su se stopila shvatanja, navike, običaji, zaboravila se i zagubila objašnjenja.Često se iznenadim kad saznam da su najčešće i najlepše tradicije ustvari ostatci čvrsto ukorenje staroslovenske mitologije, religije, koja se u savremeno doba, paganskom zove.
Verovatno je bilo teško ljudima da se odreknu prastarih običaja, pa su ih vešto upleli i upakovali u novo, pomešali ga i stopili u jednu celinu, koju mi , bez pitanja prihvatamo kao tradiciju. Ona to i jeste. Crkvena lica se možda ne bi složila, oni znaju, sigurno, ali godinama se o tome nije pričalo, nije se spominjalo, pa se prenosilo kao jedino i pravo.Sad kad nam objasne, skoro da nas uvrede, skoro kao da otimaju nešto od davnina naše.
Prosto je neverovatno da sam sa nekih dvanaest godina znala sve o egipatskoj civilizaciji i njihovoj religiji, u petnaestoj sam zainteresovana bila za judaizam, za britansku mitologiju , krstaše i templare, grčku sam kroz školu savladala, kao i rimsku, sa silnim paralelnim božanstvima. Dvadesete donose istok, orijent, Indiju i budizam, a Kelti me okupiraju kroz celo odrastanje i bivstvovanje. O staroslovenskoj mitologiji, do skoro- nisam znala ništa. Kao da je manje vredna ,zapsotavljena i zaboravljena, provejavala je kroz neke nazive i priče, čekajući svoj momenat. Mislim čak da ja nisam usamljen slučaj.
A bilo je šta da se sazna , zanimljivo i lepo, kao i sve drugo. Možda i lepše, jer je naše.
Fotografija: saznajko.com
Elem, biće tu razmatranja raznih neki drugi put, ali da se vratimo onome što je započelo u prošlom mom pisaniju. O Todoru, Teodoru i konjima.
Sveti Teodor Tiron je hrišćanski svetitelj i velikomučenik.Pogubljen 308. godine. Njegove mošti se čuvaju u manastiru Novo Hopovo na Fruškoj Gori, koji je zadužbina Đurđa Brankovića. Srpska pravoslavna crkva obeleževa u prvoj suboti Velikog uskršnjeg posta-znači, pomičan je dan ( ove godine to beše, ova moja subota, 19.mart 2016.) Veruje se da je zaštitnik stoke, a posebno konja. Zove se Todorova subota. Ovaj dan zovu i Konjski dan, a veruje se da molitve svecu leče padavicu. To je hrišćanska priča i vera.
Fotografija : Sv.Teodor Tiron ( screenshot YouTube)
Ovde ću preneti deo nađenog teksta:
U kultu "trackog konjanika", došlo je do sinteze dve mitološke tradicije: slovenske i tracke.
Todorovski konji imaju htonicki i demonski karakter, a o tome nedvosmisleno govore arheološki nalazi i pisani izvori. Poznato je da su Sloveni žrtvovali konje pored pokojnika, a to potvrduju nalazi konjskih kostiju u grobovima. Rec je o prinošenju žrtve solarnim bogovima, kakvi su Perun i Peruncica. Zato se žrtvuju beli konji, a poznato je da i srpski "zmajeviti junaci" jašu na belim konjima.
Tracki konjanik je gospodar podzemlja. Cesto se prikazuje kao bradati, stariji covek koji lovi ljudske duše. Krvolocni karakter ovog božanstva nije u protivrecnosti sa ostalim njegovim funkcijama, jer su božanstva plodnosti u, grckoj mitologiji, ujedno i najsvirepija. Dakle, Tracki konjanik je istovremeno i veliko božanstvo plodnosti, kao što je i veliko htonicko božanstvo. Ovo božanstvo je u vezi sa vodom. Kultna mesta koja su mu posvecena nalazila su se pored izvora i bunara.
Srbi veruju da se odmah iza noci Todorove subote krecu povorke konja kao povorke demona, pokojnika i predaka, i da se, osim zdravih, u povorci nalaze i hromi konji. U pojedinim srpskim sredinama toga je dana ženama zabranjeno da peru kosu. Deca su morala biti okupana pre tzv. "konjskih trka". Vatra se u kuci nije ložila. Verovalo se da "todorci" - zli demoni, ne vole dim. Ukoliko je neophodno da se dete na dan Todorove subote okupa, u korito se stavljala konjska potkovica.
U okolini Vršca, za praznik svetog Todora, domacice mese kolace koje nazivaju "todorcici". Kolacici su u obliku potkovice, na njih se redaju zrna kukuruza koja oznacavaju klince kojima se potkovica zakiva. Todorcici se, prema narodnom verovanju, mese kao zaštita od Todorovih konja, koji ljudima mogu da naprave veliku štetu - da pogaze useve ili ukucanima nanesu neko zlo. Zato se, za vreme Todorove subote, vodilo racuna da svi ukucani budu u kucama pre mraka."
Fotografija: omaja.rs
Pronašla sam i to da jahači imaju bele konje, i da su u belo obučeni. Sam Todor jaše iza njih, na hromom konju, a i sam je hrom.Mnogi smatraju da je to u stvari staroslovenski mitološki bog Trojan, koji je takođe bio konjanik.
Koliko je sličnog, a još više različitog u vezi ova dva Todora.
Koliko je stranica na te teme napisano, iznenandilo me. Slovenska mitologija je bogata i bujna, kao duša slovenska, kao mašta ovog naroda, ali nekad i pokazatelj sujeverja, koje je duboko ukorenjeno u njega.
Sve u svemu, tema mi je bila iznimno zanimljiva.
Možda ste vi sve ovo znali.
Ja nisam.
Otvorilo je mnoga pitanja i nedumice.
I tugu što pre nisam shvatila da lepota ljudskog uma i mašte, bajke i legende, nisu vlasništvo samo mojih dragih Kelta ( čvrsto verujem da sa njima veze imamo) i nisu samo priče o vitezovima kralja Artura, o Ganeši ili Budi.
Želim da upoznam Mokošu. Volim što ima puno ženskih likova.Uživaću otkrivajući.
Naravoučenije:
Drugi put, kad tražim retku i lepu biljku pogledaću prvo u sopstvenom dvorištu.
I znate, verujem da će i biti tamo!
Verovatno je bilo teško ljudima da se odreknu prastarih običaja, pa su ih vešto upleli i upakovali u novo, pomešali ga i stopili u jednu celinu, koju mi , bez pitanja prihvatamo kao tradiciju. Ona to i jeste. Crkvena lica se možda ne bi složila, oni znaju, sigurno, ali godinama se o tome nije pričalo, nije se spominjalo, pa se prenosilo kao jedino i pravo.Sad kad nam objasne, skoro da nas uvrede, skoro kao da otimaju nešto od davnina naše.
Prosto je neverovatno da sam sa nekih dvanaest godina znala sve o egipatskoj civilizaciji i njihovoj religiji, u petnaestoj sam zainteresovana bila za judaizam, za britansku mitologiju , krstaše i templare, grčku sam kroz školu savladala, kao i rimsku, sa silnim paralelnim božanstvima. Dvadesete donose istok, orijent, Indiju i budizam, a Kelti me okupiraju kroz celo odrastanje i bivstvovanje. O staroslovenskoj mitologiji, do skoro- nisam znala ništa. Kao da je manje vredna ,zapsotavljena i zaboravljena, provejavala je kroz neke nazive i priče, čekajući svoj momenat. Mislim čak da ja nisam usamljen slučaj.
A bilo je šta da se sazna , zanimljivo i lepo, kao i sve drugo. Možda i lepše, jer je naše.
Elem, biće tu razmatranja raznih neki drugi put, ali da se vratimo onome što je započelo u prošlom mom pisaniju. O Todoru, Teodoru i konjima.
Sveti Teodor Tiron je hrišćanski svetitelj i velikomučenik.Pogubljen 308. godine. Njegove mošti se čuvaju u manastiru Novo Hopovo na Fruškoj Gori, koji je zadužbina Đurđa Brankovića. Srpska pravoslavna crkva obeleževa u prvoj suboti Velikog uskršnjeg posta-znači, pomičan je dan ( ove godine to beše, ova moja subota, 19.mart 2016.) Veruje se da je zaštitnik stoke, a posebno konja. Zove se Todorova subota. Ovaj dan zovu i Konjski dan, a veruje se da molitve svecu leče padavicu. To je hrišćanska priča i vera.
Ovde ću preneti deo nađenog teksta:
" Veliki Todor i todorci - mitologija i narodni obicaji
Zamišljana su na dva nacina - kao konji i kao jahaci. Javljaju se jednom godišnje i to tokom Todorove nedelje. Sveti Todor ili Veliki Todor zamišljan je kao hromi konj i njegov jahac.
Zamišljana su na dva nacina - kao konji i kao jahaci. Javljaju se jednom godišnje i to tokom Todorove nedelje. Sveti Todor ili Veliki Todor zamišljan je kao hromi konj i njegov jahac.
U kultu "trackog konjanika", došlo je do sinteze dve mitološke tradicije: slovenske i tracke.
Todorovski konji imaju htonicki i demonski karakter, a o tome nedvosmisleno govore arheološki nalazi i pisani izvori. Poznato je da su Sloveni žrtvovali konje pored pokojnika, a to potvrduju nalazi konjskih kostiju u grobovima. Rec je o prinošenju žrtve solarnim bogovima, kakvi su Perun i Peruncica. Zato se žrtvuju beli konji, a poznato je da i srpski "zmajeviti junaci" jašu na belim konjima.
Tracki konjanik je gospodar podzemlja. Cesto se prikazuje kao bradati, stariji covek koji lovi ljudske duše. Krvolocni karakter ovog božanstva nije u protivrecnosti sa ostalim njegovim funkcijama, jer su božanstva plodnosti u, grckoj mitologiji, ujedno i najsvirepija. Dakle, Tracki konjanik je istovremeno i veliko božanstvo plodnosti, kao što je i veliko htonicko božanstvo. Ovo božanstvo je u vezi sa vodom. Kultna mesta koja su mu posvecena nalazila su se pored izvora i bunara.
Srbi veruju da se odmah iza noci Todorove subote krecu povorke konja kao povorke demona, pokojnika i predaka, i da se, osim zdravih, u povorci nalaze i hromi konji. U pojedinim srpskim sredinama toga je dana ženama zabranjeno da peru kosu. Deca su morala biti okupana pre tzv. "konjskih trka". Vatra se u kuci nije ložila. Verovalo se da "todorci" - zli demoni, ne vole dim. Ukoliko je neophodno da se dete na dan Todorove subote okupa, u korito se stavljala konjska potkovica.
U okolini Vršca, za praznik svetog Todora, domacice mese kolace koje nazivaju "todorcici". Kolacici su u obliku potkovice, na njih se redaju zrna kukuruza koja oznacavaju klince kojima se potkovica zakiva. Todorcici se, prema narodnom verovanju, mese kao zaštita od Todorovih konja, koji ljudima mogu da naprave veliku štetu - da pogaze useve ili ukucanima nanesu neko zlo. Zato se, za vreme Todorove subote, vodilo racuna da svi ukucani budu u kucama pre mraka."
Prema :Sreten Petrovic, "Srpska mitologija"
Pronašla sam i to da jahači imaju bele konje, i da su u belo obučeni. Sam Todor jaše iza njih, na hromom konju, a i sam je hrom.Mnogi smatraju da je to u stvari staroslovenski mitološki bog Trojan, koji je takođe bio konjanik.
Koliko je sličnog, a još više različitog u vezi ova dva Todora.
Koliko je stranica na te teme napisano, iznenandilo me. Slovenska mitologija je bogata i bujna, kao duša slovenska, kao mašta ovog naroda, ali nekad i pokazatelj sujeverja, koje je duboko ukorenjeno u njega.
Sve u svemu, tema mi je bila iznimno zanimljiva.
Možda ste vi sve ovo znali.
Ja nisam.
Otvorilo je mnoga pitanja i nedumice.
I tugu što pre nisam shvatila da lepota ljudskog uma i mašte, bajke i legende, nisu vlasništvo samo mojih dragih Kelta ( čvrsto verujem da sa njima veze imamo) i nisu samo priče o vitezovima kralja Artura, o Ganeši ili Budi.
Želim da upoznam Mokošu. Volim što ima puno ženskih likova.Uživaću otkrivajući.
Naravoučenije:
Drugi put, kad tražim retku i lepu biljku pogledaću prvo u sopstvenom dvorištu.
I znate, verujem da će i biti tamo!
Нема коментара:
Постави коментар