Maj ove godine je već odavno prošao. Nikako da shvatim šta me je to snašlo tog maja, i još me snalazi, bez namere da prestane.
Znam kako to glupo zvuči, ali ukradena je moja beba.
Bez najave i opomene. Nikakvog nagoveštaja nije bilo.Ili mi je promakao.
Jer do maja je moje dete bilo beba. Nije smešno. I slonče ima 90 kg, pa je slonici beba.
Ko se usudio da je ukrade. Iza ćoška , iz potaje, ukrao ga pubertet.
Sve se desilo tako brzo, druga polovina toga maja je stala u treptaj oka.
Ekskurzija maturska. Matura. Upisi. Ludilo.
Dok ja u groznici skupljam informacije i papire, preračunavam bodove i finansije, on mirno lebdi u nekom svetu gde mame ne zalaze.
Moje dete maj provodi pevušeći "devojku sa polja zelenih..." , patetičnu pesmu, žanra kojem se najstrašnije rugao.Koliko par dana pre toga. Eh, pa dešavalo se da neka plava kosica , ili crno oko zbuni moju kompjuterski nastrojenu bebu, ali nakratko. Čovek je haker. Velikih razmera. Kako to možeš biti sa četnaest. Nema vremena za patetiku. Ali...
Sad odjednom, nema se vremena za trivijalne upise i bodove, za pregled ponuđenog, onog što mnogima odredi budućnost, za trajno.Pa nekad ni za najbolje drugare!
Junsko veče toplo i lepo. Matursko veče, i deca vesela i šarena, kao baloni koje su puštali u nebo. Priredba i slikanje bez kraja i konca, mama slikaj ovo , sa onim me slikaj....Jedna krecava, plavooka nečija beba, u beloj haljini, kao princeza pozira sa njim , pod ruku. Drugačije mi nešto. Zar treba toliko puta slikati , jer šta ako ne ispadne lepa baš ta fotka???
Rešenje stiže u vidu zvaničnog saopštenja posle par dana. Mi imamo devojku!
Smešno mi bilo. Do par dana kasnije, kada dotadašnju recimo dalju komšinicu, ženu poznatu sa roditeljskih, malu i cvrkutavu, veselih očiju, ne sretenem slučajno. Jedva na dobar dan do tada. Sad mi smeši , viče zdravoooo, pa gde si prijo, pita ....
Blejim. Jel meni nešto fali?
Zaboravila bih ja i to, ali ubrzo kreće frka, treba nam poklon, mesec dana veze da se obeleži.Bože, pa dobro...takve stvari i traju mesec dana, tešim se.
Prva skrivanja telefona, slika i poruka. Naletanje po povratku iz prodavnice na par koji okolo skakuće, držeći se za ruke- leto uzima maha. Neprospavane noći. Pena party, WARP party, tri ludačka dana Soundlovers festivala....alo bre ko to sve izmišlja?
Kad su tako pametni, zašto ne naprave kurs za mame? Da se jadne pokupe!
Sestro slatka,pa oni tek čekaju petnaesti rođendan, a ja sa svim ovim ne znam šta da počnem. Pa gde je šesnaest, sedamnaest....Ko će jadne mame na ovo pripremiti???
Nova škola, novi drugari, stari drugari, devojka-mesec dana, dva, tri, četiri...ne brojim dalje, moje veliko dete o tome brine. O poklonima .O sladoledu. Ubismo se za rođendanski poklon. Odjednom su svi odrasli.
I sinoć. Šlag na tortu.
Onaj osećaj kad ti dete u sred radne nedelje dođe posle ponoći kući sa nekim papirima i gomilom, lepo upakovanih-prezervativa, koje nemarno odlaže na sto !
Znam, juče je bio 1. decembar. Otišao je na "STOP AIDS Party". Uzeo je kartu od drugara promotera Crvenog krsta. Tamo su im podelili sve to što je kući doneo. Sve razumem. Ali što je mnogo- mnogo je. Okačismo kartu na pano važnih sitnica. Sa ostalim nemam pojma šta ćemo. Jutros ja to smestih u neku donju fijoku....
Razmišljam da li sam mogla taj maj nekako da prespavam?
Možda se ovo sve ne bi dogodilo.
Ubeđena sam bila da sam savremena majka.
Lažem sebe da je bilo drugačije kad sam ja bila u tom dobu.
Pitala bih svoju mamu, ali ne želim , kanda, odgovor da čujem....
Znači , jedino što preostaje , a nije nimalo lako :
MORAM I JA DA ODASTEM.
Izgleda da su svi drugi to već odavno učinili.
Znam kako to glupo zvuči, ali ukradena je moja beba.
Bez najave i opomene. Nikakvog nagoveštaja nije bilo.Ili mi je promakao.
Jer do maja je moje dete bilo beba. Nije smešno. I slonče ima 90 kg, pa je slonici beba.
Ko se usudio da je ukrade. Iza ćoška , iz potaje, ukrao ga pubertet.
Sve se desilo tako brzo, druga polovina toga maja je stala u treptaj oka.
Ekskurzija maturska. Matura. Upisi. Ludilo.
Dok ja u groznici skupljam informacije i papire, preračunavam bodove i finansije, on mirno lebdi u nekom svetu gde mame ne zalaze.
Moje dete maj provodi pevušeći "devojku sa polja zelenih..." , patetičnu pesmu, žanra kojem se najstrašnije rugao.Koliko par dana pre toga. Eh, pa dešavalo se da neka plava kosica , ili crno oko zbuni moju kompjuterski nastrojenu bebu, ali nakratko. Čovek je haker. Velikih razmera. Kako to možeš biti sa četnaest. Nema vremena za patetiku. Ali...
Photo by Natasa
Sad odjednom, nema se vremena za trivijalne upise i bodove, za pregled ponuđenog, onog što mnogima odredi budućnost, za trajno.Pa nekad ni za najbolje drugare!
Junsko veče toplo i lepo. Matursko veče, i deca vesela i šarena, kao baloni koje su puštali u nebo. Priredba i slikanje bez kraja i konca, mama slikaj ovo , sa onim me slikaj....Jedna krecava, plavooka nečija beba, u beloj haljini, kao princeza pozira sa njim , pod ruku. Drugačije mi nešto. Zar treba toliko puta slikati , jer šta ako ne ispadne lepa baš ta fotka???
Rešenje stiže u vidu zvaničnog saopštenja posle par dana. Mi imamo devojku!
Smešno mi bilo. Do par dana kasnije, kada dotadašnju recimo dalju komšinicu, ženu poznatu sa roditeljskih, malu i cvrkutavu, veselih očiju, ne sretenem slučajno. Jedva na dobar dan do tada. Sad mi smeši , viče zdravoooo, pa gde si prijo, pita ....
Blejim. Jel meni nešto fali?
Zaboravila bih ja i to, ali ubrzo kreće frka, treba nam poklon, mesec dana veze da se obeleži.Bože, pa dobro...takve stvari i traju mesec dana, tešim se.
Prva skrivanja telefona, slika i poruka. Naletanje po povratku iz prodavnice na par koji okolo skakuće, držeći se za ruke- leto uzima maha. Neprospavane noći. Pena party, WARP party, tri ludačka dana Soundlovers festivala....alo bre ko to sve izmišlja?
Kad su tako pametni, zašto ne naprave kurs za mame? Da se jadne pokupe!
Sestro slatka,pa oni tek čekaju petnaesti rođendan, a ja sa svim ovim ne znam šta da počnem. Pa gde je šesnaest, sedamnaest....Ko će jadne mame na ovo pripremiti???
Nova škola, novi drugari, stari drugari, devojka-mesec dana, dva, tri, četiri...ne brojim dalje, moje veliko dete o tome brine. O poklonima .O sladoledu. Ubismo se za rođendanski poklon. Odjednom su svi odrasli.
I sinoć. Šlag na tortu.
Onaj osećaj kad ti dete u sred radne nedelje dođe posle ponoći kući sa nekim papirima i gomilom, lepo upakovanih-prezervativa, koje nemarno odlaže na sto !
Znam, juče je bio 1. decembar. Otišao je na "STOP AIDS Party". Uzeo je kartu od drugara promotera Crvenog krsta. Tamo su im podelili sve to što je kući doneo. Sve razumem. Ali što je mnogo- mnogo je. Okačismo kartu na pano važnih sitnica. Sa ostalim nemam pojma šta ćemo. Jutros ja to smestih u neku donju fijoku....
Razmišljam da li sam mogla taj maj nekako da prespavam?
Možda se ovo sve ne bi dogodilo.
Ubeđena sam bila da sam savremena majka.
Lažem sebe da je bilo drugačije kad sam ja bila u tom dobu.
Pitala bih svoju mamu, ali ne želim , kanda, odgovor da čujem....
Znači , jedino što preostaje , a nije nimalo lako :
MORAM I JA DA ODASTEM.
Izgleda da su svi drugi to već odavno učinili.
Нема коментара:
Постави коментар