Danima u medijima, svim medijima, vlada euforija oko izlaska novog dela legendarnog Star Wars filmskog serijala. Danima sam gledala slike scena, crveni tepih na kome paradiraju glumci, novi i stari. Čekam ljubimce robote R2D2 i C3PO ( Artu Ditu i Tripio, tako smo ih mi lepo zvali, znajući doduše šta se krije iza njihovih imena), a maštam opet , o nekom drugom vremenu. Vremenu kad se istinski čekalo da se nešto dogodi. Ne toliko vođeno medijskom euforijom koliko stvarnim očekivanjem nečeg novog prvi put viđenog.
Ne mogu da kažem da nije bilo euforije. Mada ne u današnjem smislu reči. Ludilo je uhvatilo samo mlade generacije, i to ne sve odjednom, nego u talasima. Za nas je počelo u četvrtom osnovne, kada se drugarica iz razreda vratila sa raspusta, sa nemačkim časopisom Bravo, koji je objavljivao vesti za tinejdžere, recimo. O grupama i albumima, novim filmovima i glumcima. Prva "žuta" štampa kojoj sam dopustila da zaviri u moj svet.Ne znajući da će baš taj časopis ,u današnje vreme biti izvor skandalozo-pedofilskih sadržaja bolesnih umova. Ipak prednjače ispred naše žute štampe, koja se bavi "samo" pornografijom i glupošću.
Elem ...( digresija-po običaju) Unutra u sredini poster. Dva momka , jedna lepotica, jedan majmun i dva robota. Na "duplerici". Mi imamo deset godina. Takav časopis ne izlazi ovde, još uvek, pa pojma nemamo šta piše, ali shvatamo da je nekakav skupi svemirski spektakl, koji upravo počinje svoj put vladavine svetom. Plakat za film gledamo bez daha. Čarobnjak Lukas je napravio nešto, što se pamti.
Fotografija: www.ukmovieposter.co.uk
Vremena kada piraterija još nije postojala. Postojala su autorska prava, prava da otkupiš nečije delo, da ga gledaš ili slušaš, jednom, ili više puta. Nismo ni sanjali da će proći još godina i po dok stigne do nas ta magija na velikom platnu. Verovatno zahvaljujući tolikom čekanju, vrednost samih filmova je rasla kod nas do neslućenih razmera. Sekli smo sličice iz novina, pojaviše se neke najave i kod nas. Drugar koji sjajno crta svima nam je u spomenarima ( sećate li ih se?) crtao svemirski pobunjenički brod sa sve zracima, u vasioni. I svi od tada, kao očarani, u šali i zbilji ponavljamo mantru " Neka sila bude s tobom "- naravno. Iako odlični poznavaoci engleskog, nismo još godinama počeli da koristimo engleski u svakodnevnom govoru. Već su nabavljene prve ploče sa muzikom iz filma. Sve smo znali. I čekali dan.
Digresija, još jedna. Ovakvo čudo se , barem u mom slučaju, a da je film u pitanju desilo još samo jednom, godinu-dve kasnije. Razlika između ta dva filma je ogromna. U svemu. To je ta moja dvojna ličnost, koju mogu dve , toliko različite stvari da privuku skoro istim intezitetom. Da me obeleže i razapnu. Između jave i sna. Što kažu ljudi : ni na nebu ni na zemlji- definicija mene same .
Konačno, u najavi, u bioskopu "Balkan" počinje prikazivanje. Još dva meseca, još mesec, za par dana idemo po karte!!! U to vreme smo uglavnom imali fiksne, ne baš velike džeparce. Sakupljali dugo za omiljene stvari. Zato smo ih i voleli više. Ja sam imala fond za Star Wars, stalno se plašeći da u presudnom momentu neću kupiti kartu. I moji nerazdvojni drugari, svi smo ga imali. Kada smo krenuli po karte, bilo je kao da krećemo u krstaški pohod. Nama je oko dvanaest, a i neki "veliki", od dvadeset i više , isto čekaju. Guraju , nas klince. Ne damo se. Kad se jedan visoki dečak iz naše ekipe konačno dokopao blagajne, kupio je gomilu karata za projekcije od 18 i 20 časova , za tri dana uzastopce!!! Toliko su mu dali! Džepaci, sakupljani u Star Wars fond, pravilno su upotrebljeni.Sreća, išli smo u školu popodne, viši razredi u mojoj školi su uvek išli popodne. Može li neko danas da razume ? Trosatno čekanje u redu pred blagajnom, dok ti bukvalno i bubrege odvaljuju? Jedan kupuje, ali se mi svi guramo, jer smo klinci, da nas ne odguraju!
Ostalo je legenda. Odgledali smo sva prikazivanja kupljena. Malo nam je bilo. Posle prve projekcije, išli smo kao zombiji, skoro do polovine puta kući, niko ni prozborio.Samo uzdišemo. Zadivljeni čudom koje smo upravo videli.Idemo kući. Da maštamo i sanjamo. Tek posle drugog dana smo počeli da pričamo, prepričavamo i obožavamo. Kakav je to magični vrtlog u koji te uhvate filmska industrija i savremena tehnologija bajki novog doba. Bez obzira na kasnija opredeljenja u životu, u žanrovima , u svemu ostalom, momenat gledanja prvog Rata zvezda ima specijalno mesto u mom odrastanju i mom pamćenju. Fenomen jednog doba , kada je čekati bilo moguće, i uživati u njemu. Čekanje daje vrednost. Vrednost daje i novina, prvi put viđena, ali ništa toliko kao čežnja za nečim. Makar to bio i film, u krcatoj i zagušljivoj sali bioskopa "Balkan" tada najvećeg u gradu.
Fotografija: abcnews.go.com
Još jedna meni simpatična priča u vezi prvog dela filma.
Vraćamo se posle prvih projekcija. Moja najbolja drugarica i ja , idemo i uzdišemo, malo izdvojene od ostalih. Uzdah ja -uzdah ona. Pitam konačno šta je po sredi? Kaže, jednostavno: kako je samo lep....ja, u sličnom stanju odgovaram : prelep.Sanjaću ga, kaže ona. Mislim i ja da bi bilo divno kad bi snove naručiti mogao. Pa i ja da ga sanajm.
Njegova plava kosica, plave okice, nastavlja .....ja zgranuta gledam u nju! Plava kosica???? Pa o kome ti pobogu, pričaš. Kako, sad se ona čudi, kako o kome ? Pa o Luku!
Ne verujem. Ne verujem, da pored Han Sola, sa sve Čubakom u pozadini, neko može da voli Luka, pa makar bio i Skajvoker! Umalo da se posvađamo!
Koliko lepote je kad imaš jedva dvanaest, kad uzdišeš za Harisonom Fordom, i kad ti je trenutna briga nabaviti privezak plastični jednog od robota, i izmoliti poster filma , od tetkice u bioskopu!
Danas prijateljicu isto zadirkujem zbog izbora. Mark Hamil se ponegde i pojavljivao ( gostovao u " Mapetima" - joj što sam grozna) , ali Harison Ford je postao i ostao filmska legenda. Baš imam dobar nos. Ili sam imala. Prepoznala talenat kad sam ga videla? Ne verujem. Ali uživam da mislim da jesam. Bar nju povremeno da bockam . Sada nas odavno vezuje kumstvo, višestruko. Oni prvi Ratovi zvezda su negde daleko u prošlosti. Ko se nadao da će postati obeležje pop kulture, i kult jednog vremena, i kult više raznih vremena.
I ostade rečenica, da traje:
May the Force be with you!
Ne mogu da kažem da nije bilo euforije. Mada ne u današnjem smislu reči. Ludilo je uhvatilo samo mlade generacije, i to ne sve odjednom, nego u talasima. Za nas je počelo u četvrtom osnovne, kada se drugarica iz razreda vratila sa raspusta, sa nemačkim časopisom Bravo, koji je objavljivao vesti za tinejdžere, recimo. O grupama i albumima, novim filmovima i glumcima. Prva "žuta" štampa kojoj sam dopustila da zaviri u moj svet.Ne znajući da će baš taj časopis ,u današnje vreme biti izvor skandalozo-pedofilskih sadržaja bolesnih umova. Ipak prednjače ispred naše žute štampe, koja se bavi "samo" pornografijom i glupošću.
Elem ...( digresija-po običaju) Unutra u sredini poster. Dva momka , jedna lepotica, jedan majmun i dva robota. Na "duplerici". Mi imamo deset godina. Takav časopis ne izlazi ovde, još uvek, pa pojma nemamo šta piše, ali shvatamo da je nekakav skupi svemirski spektakl, koji upravo počinje svoj put vladavine svetom. Plakat za film gledamo bez daha. Čarobnjak Lukas je napravio nešto, što se pamti.
Fotografija: www.ukmovieposter.co.uk
Vremena kada piraterija još nije postojala. Postojala su autorska prava, prava da otkupiš nečije delo, da ga gledaš ili slušaš, jednom, ili više puta. Nismo ni sanjali da će proći još godina i po dok stigne do nas ta magija na velikom platnu. Verovatno zahvaljujući tolikom čekanju, vrednost samih filmova je rasla kod nas do neslućenih razmera. Sekli smo sličice iz novina, pojaviše se neke najave i kod nas. Drugar koji sjajno crta svima nam je u spomenarima ( sećate li ih se?) crtao svemirski pobunjenički brod sa sve zracima, u vasioni. I svi od tada, kao očarani, u šali i zbilji ponavljamo mantru " Neka sila bude s tobom "- naravno. Iako odlični poznavaoci engleskog, nismo još godinama počeli da koristimo engleski u svakodnevnom govoru. Već su nabavljene prve ploče sa muzikom iz filma. Sve smo znali. I čekali dan.
Digresija, još jedna. Ovakvo čudo se , barem u mom slučaju, a da je film u pitanju desilo još samo jednom, godinu-dve kasnije. Razlika između ta dva filma je ogromna. U svemu. To je ta moja dvojna ličnost, koju mogu dve , toliko različite stvari da privuku skoro istim intezitetom. Da me obeleže i razapnu. Između jave i sna. Što kažu ljudi : ni na nebu ni na zemlji- definicija mene same .
Konačno, u najavi, u bioskopu "Balkan" počinje prikazivanje. Još dva meseca, još mesec, za par dana idemo po karte!!! U to vreme smo uglavnom imali fiksne, ne baš velike džeparce. Sakupljali dugo za omiljene stvari. Zato smo ih i voleli više. Ja sam imala fond za Star Wars, stalno se plašeći da u presudnom momentu neću kupiti kartu. I moji nerazdvojni drugari, svi smo ga imali. Kada smo krenuli po karte, bilo je kao da krećemo u krstaški pohod. Nama je oko dvanaest, a i neki "veliki", od dvadeset i više , isto čekaju. Guraju , nas klince. Ne damo se. Kad se jedan visoki dečak iz naše ekipe konačno dokopao blagajne, kupio je gomilu karata za projekcije od 18 i 20 časova , za tri dana uzastopce!!! Toliko su mu dali! Džepaci, sakupljani u Star Wars fond, pravilno su upotrebljeni.Sreća, išli smo u školu popodne, viši razredi u mojoj školi su uvek išli popodne. Može li neko danas da razume ? Trosatno čekanje u redu pred blagajnom, dok ti bukvalno i bubrege odvaljuju? Jedan kupuje, ali se mi svi guramo, jer smo klinci, da nas ne odguraju!
Ostalo je legenda. Odgledali smo sva prikazivanja kupljena. Malo nam je bilo. Posle prve projekcije, išli smo kao zombiji, skoro do polovine puta kući, niko ni prozborio.Samo uzdišemo. Zadivljeni čudom koje smo upravo videli.Idemo kući. Da maštamo i sanjamo. Tek posle drugog dana smo počeli da pričamo, prepričavamo i obožavamo. Kakav je to magični vrtlog u koji te uhvate filmska industrija i savremena tehnologija bajki novog doba. Bez obzira na kasnija opredeljenja u životu, u žanrovima , u svemu ostalom, momenat gledanja prvog Rata zvezda ima specijalno mesto u mom odrastanju i mom pamćenju. Fenomen jednog doba , kada je čekati bilo moguće, i uživati u njemu. Čekanje daje vrednost. Vrednost daje i novina, prvi put viđena, ali ništa toliko kao čežnja za nečim. Makar to bio i film, u krcatoj i zagušljivoj sali bioskopa "Balkan" tada najvećeg u gradu.
Fotografija: abcnews.go.com
Još jedna meni simpatična priča u vezi prvog dela filma.
Vraćamo se posle prvih projekcija. Moja najbolja drugarica i ja , idemo i uzdišemo, malo izdvojene od ostalih. Uzdah ja -uzdah ona. Pitam konačno šta je po sredi? Kaže, jednostavno: kako je samo lep....ja, u sličnom stanju odgovaram : prelep.Sanjaću ga, kaže ona. Mislim i ja da bi bilo divno kad bi snove naručiti mogao. Pa i ja da ga sanajm.
Njegova plava kosica, plave okice, nastavlja .....ja zgranuta gledam u nju! Plava kosica???? Pa o kome ti pobogu, pričaš. Kako, sad se ona čudi, kako o kome ? Pa o Luku!
Ne verujem. Ne verujem, da pored Han Sola, sa sve Čubakom u pozadini, neko može da voli Luka, pa makar bio i Skajvoker! Umalo da se posvađamo!
Koliko lepote je kad imaš jedva dvanaest, kad uzdišeš za Harisonom Fordom, i kad ti je trenutna briga nabaviti privezak plastični jednog od robota, i izmoliti poster filma , od tetkice u bioskopu!
Danas prijateljicu isto zadirkujem zbog izbora. Mark Hamil se ponegde i pojavljivao ( gostovao u " Mapetima" - joj što sam grozna) , ali Harison Ford je postao i ostao filmska legenda. Baš imam dobar nos. Ili sam imala. Prepoznala talenat kad sam ga videla? Ne verujem. Ali uživam da mislim da jesam. Bar nju povremeno da bockam . Sada nas odavno vezuje kumstvo, višestruko. Oni prvi Ratovi zvezda su negde daleko u prošlosti. Ko se nadao da će postati obeležje pop kulture, i kult jednog vremena, i kult više raznih vremena.
I ostade rečenica, da traje:
May the Force be with you!
Нема коментара:
Постави коментар