Još jedan osvrt na vreme darivanja

Dok sam još okupirana ovim temama, imala bih još nešto da kažem.
Doduše, ja uvek imam još nešto da kažem.
Ne treba biti poseban da učiniš nešto posebno. Dovoljno je voleti , da bi  taj neko tebi i ti njemu bio poseban. Posebnost je lični doživljaj .Svako je poseban.Na svoj način.
Treba ustaliti navike , od one vrste koje život obogaćuju. Daju mu smisao i svrhu. Svako može učiniti nešto.Da sutra bude lepše i bolje nego danas.
Praznici su na korak od nas.
Poklonite nešto.
Ako nemožeš da kupiš poklon, napravi ga.Ako ne umeš baš da napraviš nešto , ulepšaj dan nekome, tako što ćeš ga pozvati, poslati mu poruku.
Ako iz nekog razloga ni to ne možeš, sedi u miru par minuta. Zatvori oči, sedi u miru i tišini i sve  ono lepo što si nekom poželeo pošalji  u mislima.Primetili smo, zar ne, kad na nekog često i intezivno misliš, pojavi se. Tako i ovo može biti. Pošalji poruku mislima. Osećanjem koje imaš prema tom nekom. Ne mora on znati šta je dar, ni od koga je stigao. Ako spava, možda će se nasmejati u snu.Ako je na poslu, napraviće pauzu, da udahne svež vazduh sa prozora, odjednom zadovoljan. Osetiće toplinu, dok sedi kod kuće, bez nekog razloga. Nasmejaće se sebi u ogledalu. Manifestacije su mnoge.Sigurno ste osetili takve neke lepe sitnice, neznajući zašto se dešavaju.Eto. Neko negde misli na vas.

 

   Fotografija: kolubarske.rs

Pre par dana imala sam jedno lepo popodne sa jednom dragom osobom.

Dva dana kasnije, druga  draga prijateljica me zove. Ništa određeno, samo treba društvo.Ima neke obaveze. Zahtevaju vreme , pare i tonu živaca. Čim nešto ima veze sa šalterima, čekanjima, tri različita kraja grada u maglovito i hladno prepodne, sigurno nije baš prijatno.Ona bi to svakako uradila.Lavica. Žena-borac. Ipak, lakše je kad podeliš sa nekim.

Šaltersko čekanje je manje dosadno, ulice manje duge, vreme se manje vuče, kad deliš sa nekim. Pošla sam sa njom. Odiseja u decembru je trajala nekoliko sati.

Smrzle smo se, umorile se prilično. Sve je naravno odrađeno. Nisam mogla drugačije da pomognem. nego da idem sa njom. Uz priču , razgovore smešne i manje smešne, ozbiljne teme i dileme, sve je bilo gotovo. Više od tri sata. Nije izgledalo tako.

Jedino što sam mogla u toj situaciji- poklonila sam joj moje vreme i društvo. Dok smo pile čaj od jabuka sa mirisom cimeta, zaslužen, prepričavale smo šta se dešavalo. I nije bilo tako strašno. Jer, već mesecima nismo provele toliko vremena zajedno. Pogotovo ne, ako to vreme obuhvata prepodnevne sate. Nagrada za obe.

Jedna je prijateljica meni poklonila celo svoje popodne, drugoj sam ja svoje prepodne, ona će nekome pokloniti nešto....to je cela mudrost davanja i deljenja.

Ono što daješ, to ti se i vrati. Ono što dobiješ, podeliš sa nekim.Najvažnije su te dobre vibracije, ta lepa energija koja kruži. Biti tu , kad si potreban. Neko se tebi nađe u pravom trenutku, ti se nekom drugom nađeš u pravom trenutku.Nije bitno, ko, kome, nego da traje. Da se ne zaustavi širenje dobrog , svuda i uvek. To je ono što treba ljudima. 

  Fotografija: helpingothers.hr

Dobrica Ćosić je odavno napisao " Vreme zla ", a osim njegovoj knjizi taj naziv može da pripada i sadašnjem vremenu. Jedino čovek može čoveku pomoći. Postupci pojedinca ne menjaju svet, ali pojedinci smo svi. A to je onda-mnogo pojedinaca. To je snaga. Jer dobro se mora pogurati, pojasniti, izgleda, jer mnogima nije jasno. Uvek se loše vesti brže šire. Ne treba zanemariti, ni biti u mraku, ali ne treba ni širiti požare dodavanjem drva na vatru.

Bolje pružiti ruku onom kome je potrebna. Nekom tvom. Dragom. Bitnom. Dati mu snage kad posustane, jer i tebi treba neko da da malo energije za dobar start. Pokaži lepšu stranu.

Ružnih je već previše.

Budi tu da sa najdražima podeliš vreme, poglede, rečenice, događaje. 

Ne znamo koliko ćemo još biti tu. Zato treba ostaviti trag lepote koji se pamti.