Često zapadam u dileme. Jednostavno, teško odlučim kada se dve ili više stvari dešavaju u isto vreme, obe meni bitne. Taj deo -jedino da bacam novčić, ili pozovem još jednu glavu u pomoć-jedino tako se razveže. Inače sam u krugu nedoumica ,
ma satima !
Kad nešto počne kao dilema, a završi kao retko lepo veče, onda sve prethodne muke oko izbora -nestaju. Prava ili ne odluka je donela ogromnu satisfakciju, neočekivano!
Novembra, trećeg, sam veći deo popodneva provela u dilemi.
U istom gradu, u istom danu, u isto vreme, dva događaja, oba meni zanimljiva. Uhvaćena u krug neodlučnosti, već se plašim ishoda. Kod mene takva neodlučnost često ima rezultat-odustati-od oba!
Prvo sam čitav sat potrošila razmatrajući mogućnost da se desi čudo, pa jedan događaj bude premešten za drugi dan. Prevrtala vesti, pregledala sadržaje po netu, ne bih li saznala da je jedno greška. Nije. Sve se dešava 03.novembra u 19h.... čuda se ne dese. Vreme odmiče. Razlozi za i protiv oba pune liste u mom mozgu.
U Kulturnom centru grada, akademik , profesor Vladeta Jerotić, pisac, psiholog...pa treba li takvo ime predstavljati...predavanje pod nazivom „U potrazi za smislom: Šta saopštavamo drugima”. Veliki čovek , mislilac, motivator. Prilika da između zvezda, zvezdica, državnih i drugih poslova, rialitija i ostalih čuda modernog nam sveta, čuješ pametnu reč.
U prelepoj Baroknoj sali naše Gradske kuće promocija knjige, drugog romana naše kustoskinje Narodnog muzeja, istoričara umetnosti. Naslov i ono što sam saznala o sadržini je kod mene izazvalo znatiželju velikih razmera.
Moja ljubav prema ostrvima, moja tuga mediteranska, moja želja da što pre saznam šta se nalazi iza naslova "Korčulanski đir". Moj neodlazak na Sajam knjiga.
Nazovem majku. Ona će ići sa mnom
Čekam sa strepnjom šta će ona reći,
nesvesna da sam odluku već donela,
samo potvrdu čekam. Glas sa druge
strane kaže da se nađemo pred
Županijskom palatom , petnaest minuta pre,
pa ako se predomislim...Draga mama.
Uhvatih sebe gde se spremam brzinom svetlosti. Jesam li već rekla koliko volim svoj grad? Sigurno, ali eto da potvrdim. Volim Gradsku kuću,Županijsku palatu, kako god je zvali.Barokna sala je jedan od bisera koji svetle u ovom gradu. Kad bi ćešće bila korištena u ovakve svrhe ( bude, zaista, ali može i češće, ne smeta ništa) .Volim Baroknu salu.
Nisam se pokajala.Počinje. Ulaze nekoliko muškaraca u odelima tamnim i belim košuljama. Nisam pročitala ranije, pa iznenađena prepoznajem jednog člana.
Kažem majci, vidi , T....Pa to je Sv.Serafim Sarovski! Predivan hor, sastavljen od zrenjaninaca, koji čine skoro polovinu stalne postavke novosadske opere. Počinje. Klapa.
Zvuk mediteranski koji davno nisam čula.Njihovi glasovi su muzika.Više od sata uživam u razgovoru, zvucima i odlomcima pročitanim iz knjige ,dok sećanja tutnje u glavi kao u bioskopu. Kamene zgrade, preplitanje starog i novog i govor primorca sa svim onim slatkim i zvučnim rečima koje ne čuh vekovima, čini mi se.
Sve ima kraj. I lepota ima kraj. Srećom osećanja koje ona izaziva potraju neko vreme,i dugo se pamte. Uz jednu sasvim neočekivanu pesmu hora, promocija je na kraju. Prilazim i kad dođem na red, pružam knjigu.Volim, kad je to, jel da , moguće, da sačekam da dobijem autogram, ili čak posvetu. Knjige su moja strast. Autogram pisca, čist fetiš. Rado čitam i stare knjige, slova su slova, i knjige su lepe kad su čitane - dok imaju sve strane-ne smeta mi ništa. Zaista volim to kad je knjiga moja, pa neko koga rado čitam i poštujem, taj neko ako je savremenik, ili čak uz srećne okolnosti, kao sada, kada tog nekog i poznajem, da imam trag toga. Napisan.
Još mi odzvanjaju zvuci melodija hora Sv.Serafima, stojim pred piscem , a ona posle večeri pune priče, verovatno i nervoze, priprema i svega što prati ove manifestacije, podiže pogled, osmeh prepoznavanja, i već piše Draga,....
Posle promocije ponuđeni su izvrsni kanapei i vino, crno i belo, u visokim čašama na nogu, kako i dolikuje atmosferi i Baroknoj sali. Nije mi trebalo posluženje, ali lepo je bilo videti to sve tako svečano. Meni je delicija bila knjiga, koju sam spustila u tašnu i krenula da lepšam do kuće. U naselju , blizu kuće naleteh na poznanika.
Odakle ti? Sijaš kao lampion, reče čovek.
Sa promocije knjige, odgovaram.
Trebao sam znati da ima neke veze sa knjigama, smeška se čovek.
Sijam kao lampion.
Baš tako. Tako ja punim baterije.
Tako sam naplatila još jedan izostanak sa Sajma knjiga.Utešila dušu svoju.
Uz pomoć knjiga. Dragih ljudi.
To su oni trenuci koji imaju svu lepotu sveta.
Kada se lepota i ljubav udruže, nastaju najlepša dela.Knjige, cukarini, ili nešto treće...ali savršeno :)
Fotografija sale: www.zrenjaninheritage.com
Fotografija pozivnice, plakata: Narodni muzej Zrenjanin
Fotografije ostale: Photo by Natasa
Нема коментара:
Постави коментар