Pošto sam ovih dana uporno zaposela biblioteke, počele su da i one mene opsedaju.
Do pre neki dan za nju nisam ni znala. Tu biblioteku iz naslova.
Prekjuče, prolazeći kroz dnevnu sobu sa sve korpom tek sakupljenog veša zaustavi me drugi punoletni član porodice . Pokazuje mi na emisiju koju gleda. Ja i TV se ne gledamo, inače. Toliko bar zna o meni, vidi da je putopis , vidi dvorce i vrtove , pa misli da će me interesovati. Makar na TV-u bilo. Ima TV pozitivno brojanje od mene.Jer, bio je u pravu.
Zajedno sa mojom korpom veša koji čeka da bude savijen, ili opeglan, sedam pred TV.
Zemlja je Portugalija. Bajke postoje.Znam . Sada mi potvrđuju, ponovo.
Ova priča prevazilazi sva moja očekivanja.Prizori i opisi , kao iz slikovnica. Oduvek očarana istorijom i starinom, o tome najviše volim i da čitam, pa gledam ne dišući skoro.
Fotografija: www.visitportugal.com
Šetamo kroz unutrašnjost, i odjednom nasmejano lice prelepe Portugalke, zrači sa ekrana srećom, koja se i kroz TV može osetiti.Ona radi u dvorcu. Dugo. Ima oko pedesetak godina, tu smo negde rekla bih.
Zadužena je za jedan poseban deo dvorca. Za prostoriju od 88 metara dužine, na drugom spratu. Pogađate. Ona je bibliotekarka, čuvar ove neverovatnosti u koju gledam. Ako se ono što vidim bibliotekom može zvati.Ni da sanjam, odsanjala ne bih. Istorija je još jedan od onih razloga moje privučenosti knjigama. Ova biblioteka je , ma ne tri u jedan...sto u jedan, ako me razumete! Zanemela sam . Gutam slike. Slušam reči žene. Jedino me ometa zvuk jezika kojim govori, jer , ružno je reći , portugalski je jedan od jezika koji me nikada nije privlačio.
To je to. Vidim na njoj. Ljubav. Čista. Ona sija dok polako priča . Nimalo lak posao. Ogromna odgovornost. A sreća peva na njenom licu. Na čijem ne bi?
Srećna Portugalka se smeška nama, i sebi, zadovoljna što deli tu nesvakidašnju lepotu.
Nije to baš obična stara biblioteka. Kralj Žoao V od Portugalije, poznat i kao Magnificant-Veličanstveni, ili kao Portugalski Kralj Sunce, izgradio je dvorac u čast rođenja ćerke, mada bi sin u tom momemtu više značio kraljevskoj porodici. Tako kaže priča. Pošto je u gradu Mafri, 28 km od Lisabona, zove se Mafra Palace. Dvorac u Mafri.Zidan je dugo , od 1717. do 1785. godine. Koštao je enormno. Kralju to nije bio problem.Bogatstvo je poticalo iz prekookeanskih zemalja , portugalskih kolonija, koje je kao "kraljevska" petina stizala redovno. Sad ne bih o činjenici, ko je i kao započeo pljačku i uništenje indijanske kulture. To još jedna od tema koja me opseda. Za ovu priču, činjenica je da je kralj ima neograničeno mnogo bogatstva da uloži. Srećom, nije uložio u ratove, već u lepotu. Nekakvo opravdanje.
Biblioteka u rokoko stilu je pravi biser u dvoru, koji je jedan od bisera u ogrlici Portugala. Spada u Sedam čuda Portugalije. Nije ni čudo.Pod je rađen od najfijijeg mermera, tri boje su korištene. Police su od kvalitetnog drveta, otvorenog tipa, zbog protoka vazduha, a drvene police su , kako kaže Portugalka, najbolje rešenje za ovakvu vrstu knjiga.Police idu duž obe strane ogromne prostorije , u dva nivoa, između divnih svodova.
Fotografija: bvl.org.br
Najzanimljivije: u nima se čuva preko 36.000 knjiga , uvezanih u kožu. Celokupno znanje zapada u periodu od XIV do XIX veka sakupljeno na jednom mestu! Sadrži mnoge dragulje pisane reči, neke su i jedine na svetu svoje vrste.Ima i svoju Incunabulu- u smislu nečeg što je prvi primerak , u ovom slučaju Almamah cracovience annum 1474.godine- Krakovski kalendar, prvi otisak štampan a ne rukom pisan, a datira pre 1501.godine u Evropi !
Zanimljivost: prostorija je korištena kao Sala ratnog veća kralja Liliputa , u filmu iz 1996. -Guliverova putovanja!
Knjige se čuvaju ručno.Bibliotekarka uzima jednu po jednu, mekom , pokvašenom četkicom prelazi preko ivica zatvorene knjige. Zatim je otvara i brzo lista, duvajući po malo među stranice, kako bi se sprečilo njihovo slepljivanje, i sakupljanje prašine. Svaku i jednu! Dvomesečno ! Treba to uraditi i fizčki. Nije baš jednostavno. Što nju uopšte ne sprečava da sija. Sa koliko nežnosti ih uzima i priča o nima, prosto je uživanje samo je gledati.
Fotografija: www.pinterest.com
Ovo sa mekom četkicom je bila novost i iznenađenje. Još veće me je čekalo!
Knjige , zajedno sa njom čuvaju i ----slepi miševi!
U vreme Žoaoa V i kasnije, dok su fratri čuvali i brinuli o biblioteci, oni su postavili, a zatim i osiguravali razmnožavanje slepih miševa.Slepi miševi se hrane bubicama, paucima, moljcima, leptirima...svime onime što oštećuju knjige!!! Neverovatno....
Na pitanje kako podnosi druženje sa slepim miševima, crnokosa srećnica se samo nasmejala. Kako podnosi? Šta tu ima da se podnosi? Pa ona radi danju, oni dežuraju noću, navikla je na njih, čak ih i ne primećuje!
Verovatno je i reporter napravio facu, kao ja dok sam je u čudu zgranuta gledala.Kao odbranu i objašnjenje uz zvonki smeh je rekla : pa ja njih volim!!!
Ona uzima svoju četkicu i nasmejana odlazi među svoje knjige. Gledala sam reportažu do kraja, sa sve korpom za veš pored sebe.Ne da sam nešto zapamtila. Ispred mojih očiju su igrale prelepe police, svod, pod od mermera, veliki drveni globusi i šišmiši!
Fotografija:
library.blog.law.pace.edu
Tek iznenađenje kada sam tražila sliku za ovo moje pisanije. Ima mnogo fotki, gde su povezani slepi miševi i knjige. To mi je svih ovih godine promaklo. Čovek uči dok je živ. I ima pravo da promeni mišljenje. Moje se upravo promenilo. Nisam sigurna da ću lakše podneti šišmiše, uveče, kad nadleću iznad mog dvorišta,a ima ih. Ipak , definitivno ih vidim drugačije.Kako je sve povezano. Kako sve ima razlog zašto. Čitanje i istorija, sa sve slepim miševima- pa ja u stvari volim ovaj svet. A kroz istoriju i knjige, to se najlepše vidi. Možda redukujem i pogled na sebe.
Osećaj posle gledanja reportaže?
Priceless.....
Нема коментара:
Постави коментар