Šta je knjiški moljac, i kako nastaje?
Knjiški moljci su malo ispitana, osetljiva bića koja lepršaju oko knjiga ,zapisa, pogotovo starih, žive u knjigama, na mestima gde se iste čuvaju ,njima se hrane, i tako preživljavaju...naizgled sićušni, ustvari vrlo izdržljiva vrsta. Jedino uništavanjem celokupnih staništa na kojima žive ( knjiga, rezervata-biblioteka, pisanih reči i simbola, u bilo kom obliku...takoreći uništavanem pola ljudske civilizacije) mogli bi nestati.
Kako nastaju? Kao genetska modifikacija, još uvek nepoznatog uzroka, sve ređa u današnje vreme, ali i dalje veoma otporna, s obzirom na nežnu konstrukciju unutrašnje građe.. Rađaju se kao takvi, nezavisno od vremena i mesta, a poreklo vode još od praistorije, od kada su praljudi pokušali da simbolima na drvetu, koži, kamenu ili nećem sličnom ostave trag u vidu simbola, reči, slova ili slika....Vrsta uznapredovala, elektrificirala se, ali u potaji, svoja papirnata božanstva i dalje čuvaju u tajnim policama svojih okruženja.
Mogu sa naći svuda, ravnomerno pobacani diljem zemljine kugle, naizgled različiti, ali će se uvek lako prepoznati. Međusobno. Svetilišta njihova stoje, obnavljaju se, ne baš redovno, često neprimećena opstaju na čuđenje manjine , koja to primećuje. Postoji naravno i vrsta vrlo slična, ali oni su parazitska vrsta.To su oni koji zbog nečega žele da pripadaju ovoj vrsti, ali kao i svi paraziti, samo se hrane, i polako proždiru sirote knjiške moljce, ako ostanu nepimećeni. Srećom, oni , kao i drugi paraziti imaju odliku, da budu viđeni, pa se kniški moljac može na vreme spasiti. Zbog izvesnih sposobnosti mimikrije, stapaju se sa okolinom, i jednostavno su većini nevidljivi. Imaju svoje velikane i vođe, imaju svoje sajmove, svoju kulturu i razvoj, svoje pravce i načine snabdevanja. S obzirom da ne pripadaju ni jednoj rasi, ni jednoj religiji, ni nekoj određenoj grupaciji, uspevaju da prežive i u savremenom svetu.Kada bi većina shvatila to, horde nepismenih, lakoumnih, lako zavodljivih širokih masa bi se lako mogle , pod vođstvom i zaštitom Svemogućeg Vladara Sadašnjosti -Veličanstva Glupomedijlanog Rijalitija, iz poznate stare porodice Mediokriteta, koja je vekovima odnosila pobede u svetskim razmerama,obrušiti na njih. Mogli bi se naći u životnoj opasnosti. Ugrožena je to vrsta.
Možda se vrsta mogla izboriti za bolje okruženje, veće poštovanje, ili lepši život, kao i širenje u novom vremenu, ali s obzirom da ne pripada grupi predatora, to je bilo nemoguće.
Evolucija se poigrala dajući im ulogu mimikrije. Ipak dato im je oružje, tajno- papir, koje često, ostavlja duboke tragove, i vidi sve, zna mnogo. Samo to uvek pomogne sledećoj generaciji, njihovim potomcima, pre nego njima samima.
Tekst je posvećen širenju svesti i pomoći da se očuva , ova zaista vredna i značajna vrsta.
Koliko god neverovatno zvučalo, bez ove vrste svet koji poznajemo, mogao bi nestati, jer svaka je karika važna, koliko god mala bila. Svi ljudi dobre volje mogli bi učiniti po malo. Donacije u novčanom smislu , tu nisu potrebne. nisu ni preporučljive. Potrebno je otvoriti knjige, povremeno, pročitati koji red. Zapamtiti nešto, podeliti sa nekim. Ne košta ništa. Znači mnogo.
Samo će doprineti da to vide oni mali , tek izmileli moljčići, jer oni posmatraju, da je to u redu , da je savsvim u redu , biti knjiški moljac.
Da nije sramota roditi se kao knjiški moljac.
Nije sramota biti drugačiji.
Pružimo im šansu.
Fotografija : knjige.norwegianforum.net
Knjiški moljci su malo ispitana, osetljiva bića koja lepršaju oko knjiga ,zapisa, pogotovo starih, žive u knjigama, na mestima gde se iste čuvaju ,njima se hrane, i tako preživljavaju...naizgled sićušni, ustvari vrlo izdržljiva vrsta. Jedino uništavanjem celokupnih staništa na kojima žive ( knjiga, rezervata-biblioteka, pisanih reči i simbola, u bilo kom obliku...takoreći uništavanem pola ljudske civilizacije) mogli bi nestati.
Kako nastaju? Kao genetska modifikacija, još uvek nepoznatog uzroka, sve ređa u današnje vreme, ali i dalje veoma otporna, s obzirom na nežnu konstrukciju unutrašnje građe.. Rađaju se kao takvi, nezavisno od vremena i mesta, a poreklo vode još od praistorije, od kada su praljudi pokušali da simbolima na drvetu, koži, kamenu ili nećem sličnom ostave trag u vidu simbola, reči, slova ili slika....Vrsta uznapredovala, elektrificirala se, ali u potaji, svoja papirnata božanstva i dalje čuvaju u tajnim policama svojih okruženja.
Mogu sa naći svuda, ravnomerno pobacani diljem zemljine kugle, naizgled različiti, ali će se uvek lako prepoznati. Međusobno. Svetilišta njihova stoje, obnavljaju se, ne baš redovno, često neprimećena opstaju na čuđenje manjine , koja to primećuje. Postoji naravno i vrsta vrlo slična, ali oni su parazitska vrsta.To su oni koji zbog nečega žele da pripadaju ovoj vrsti, ali kao i svi paraziti, samo se hrane, i polako proždiru sirote knjiške moljce, ako ostanu nepimećeni. Srećom, oni , kao i drugi paraziti imaju odliku, da budu viđeni, pa se kniški moljac može na vreme spasiti. Zbog izvesnih sposobnosti mimikrije, stapaju se sa okolinom, i jednostavno su većini nevidljivi. Imaju svoje velikane i vođe, imaju svoje sajmove, svoju kulturu i razvoj, svoje pravce i načine snabdevanja. S obzirom da ne pripadaju ni jednoj rasi, ni jednoj religiji, ni nekoj određenoj grupaciji, uspevaju da prežive i u savremenom svetu.Kada bi većina shvatila to, horde nepismenih, lakoumnih, lako zavodljivih širokih masa bi se lako mogle , pod vođstvom i zaštitom Svemogućeg Vladara Sadašnjosti -Veličanstva Glupomedijlanog Rijalitija, iz poznate stare porodice Mediokriteta, koja je vekovima odnosila pobede u svetskim razmerama,obrušiti na njih. Mogli bi se naći u životnoj opasnosti. Ugrožena je to vrsta.
Možda se vrsta mogla izboriti za bolje okruženje, veće poštovanje, ili lepši život, kao i širenje u novom vremenu, ali s obzirom da ne pripada grupi predatora, to je bilo nemoguće.
Evolucija se poigrala dajući im ulogu mimikrije. Ipak dato im je oružje, tajno- papir, koje često, ostavlja duboke tragove, i vidi sve, zna mnogo. Samo to uvek pomogne sledećoj generaciji, njihovim potomcima, pre nego njima samima.
Tekst je posvećen širenju svesti i pomoći da se očuva , ova zaista vredna i značajna vrsta.
Koliko god neverovatno zvučalo, bez ove vrste svet koji poznajemo, mogao bi nestati, jer svaka je karika važna, koliko god mala bila. Svi ljudi dobre volje mogli bi učiniti po malo. Donacije u novčanom smislu , tu nisu potrebne. nisu ni preporučljive. Potrebno je otvoriti knjige, povremeno, pročitati koji red. Zapamtiti nešto, podeliti sa nekim. Ne košta ništa. Znači mnogo.
Samo će doprineti da to vide oni mali , tek izmileli moljčići, jer oni posmatraju, da je to u redu , da je savsvim u redu , biti knjiški moljac.
Da nije sramota roditi se kao knjiški moljac.
Nije sramota biti drugačiji.
Pružimo im šansu.
Fotografija : knjige.norwegianforum.net
Нема коментара:
Постави коментар