Sveti Trivun ili Sveti Valentin, danas je taj famozni 14.februar.
Uz mnogo crvenih ruža i ikona, po društvenim mrežama, i okolo njih, obeležavamo svako ono što mu je važno, neko, kao ja, nesmetano, oba. I svake godine iste polemike, zašto mi ( u smislu-pravoslavci) obeležavamo Valentinovo, Dan zaljubljenih?
Mislite li da to ima neke veze sa religijom?
Ne mislim da ima veze. Kao I Božić Bata i Deda Mraz. Želite li jednog da se odreknete? Ja ne želim. Trebaju mi obojica. Obojica su bila tu kad sam bila mala i jednako ih volim!
Sveti Trivun, znan meni dugo godina samo kao slava mamine koleginice, bio mi je zanimljiv, jer niko drugi koga znam nije imao slavu na Svetog Trivuna. Dok sam još kao dete očekivala teta-Mirine divne kolače, shvatala sam da je taj dan nešto važno. Taj dan delimo ljubav i pažnju sa najdražima. Kao što bi trebali svakodnevno to da radimo, samo malo svečanije i lepše.
Kako sam rasla, pogled i poziv baš na taj dan, onog nekog, bitnog, dobijao je na snazi. Čak se sećam i nekih pisama , u lepim , prigodnim kovertama na srca. Koliko je lepote u tome bilo.Nismo, kao danas , tako mnogo pričali o tome. To je bilo samo naše.Nije se ticalo drugih, čak ni prijatelja. Nije spadalo u svet u kojem smo živeli tada, svet rok muzike i ludih provoda.Romantika se dešavala, naravno, ali uglavnom bez svedoka. Jer svedoci i nisu potrebni. To su bili specijani momenti za specijalne ljude.Tako je to nama izgledalo.
Fotografija se zove: Praznik hrišćanske ljubavi -izvor rtvbn.com
To je jedina moja zamerka, ako uopše imam neku. Javnost privatnosti. Ima stvari koje se dele. Ima stvari koje se ćute, one se samo žive. Danas je sve prenaglašeno i preterano, komercijalizovano. Malo je kreativnosti, više je stihije, jer je trgovina preuzela sve i koristi koliko god se to može. Čak i koliko se ne može. Marketing od svega napravi profit. To mi je zamerka. Mladi bi morali da se tome odupru, i urade nešto drugačije, kako oni smisle i žele, a ne kako diktiraju reklame, drušvene mreže i okruženje. Biti drugačiji, danas , više nego ikad , je sramota. Ne shvatam zašto se boje različitosti. Mi smo težili tome. Iz sve snage.
Sveti Trivun je zaštitnik vinove loze i vinogradarstva, pa samim tim i vina. Crkva ne isključuje njegov značaj kao zaštitnika bračne vernosti i ljubavi. On je jedini čudima spasao kćer cara Gordijana od neizlečive bolesti kada niko nije uspeo.
Po verovanju zapadno hrišćanske crkve, Sveti Valentin je tajno venčavao mlade parove, jer je imperator Klaudije II verovao da su neoženjeni momci bolji ratnici, pa imj e zabranio ljubav, tačnije brak. Radio je tako dok ga nisu otkrili i pogubili. Tako se od 14.veka obeležava njegov praznik, kao praznik ljubavi.
Kad slavimo Dan zaljubljenih, šta prvo pada na pamet? Crvena ruža i visoke, lepe čaše sa crvenim vinom, uz diskretne sveće. Meni to pada na pamet. Ne zahtevam to od drugih- to ja tako zamišljam-romantično i lepo. Ali, tada shvataš da se sve to povezuje, a ne potire.
Sveti Trivun i Sveti Valentin, imaju mnogo toga zajedničkog. Na Svetog Trivuna gledamo pada li kiša ili sija sunce, ili je možda sneg. Danas, evo,posle sunčanog prepodneva, pada kiša. To znači godina kišna i rodna. Odličan znak. Rodiće sve. Biće pune trpeze i biće dobrog vina. Da se uz sveće ispija sa nekim, na Dan zaljubljenih, koji će , možda baš tada obeležiti dolazeću godinu, ili možda nečiji čitav život. Taj neko, pravi. Prepliću se životi, prepliću se vere, ali pre svega, običaji vezani za lepe događaje. Zar nije lepo videti, dok ideš kog nekog na slavu, u centru grada na svakoj banderi, ogromno crveno srce. Zar nije lepo slušati dogovore mladih, tek stasalih ljudi, koji za svoju prvu devojku od džeparca sakupljenog kupuju ružu i planiraju veče, nešto bolje i specijalnije nego inače? Gledati strepnju tinejdžera, koji će baš tada , u lepom srcolikom i balonskom svetu jednog lokala, pokušati da priđe lepotici kose boje zrelog žita, baš te večeri, prvi put?
Posmatrala sam stariji par, zašli u sedamdesete, kako obeležavaju ovaj dan. On u odelu sa leptir mašnom boje vina, ona u izazovno-interesantnoj crnoj bluzi, i uskoj suknji na karnere, takođe boje vina. Predvine koralne crvene perle oko njenog vrata Poklanja joj ružu, uz naklon, i vodi ja na unapred rezervisano mesto u sali lepog hotela, da ovekoveče svoju ljubav, koja traje desetlećima. Idu malo ranije, jer u godinama su, ali držeći se za ruke. Poglede koje razmenjuju, nemoguće je opisati. Pomisliš da je čovek prestar za ljubav. U čudu shvataš da nije. Gledaš kako trepere, jednako kao i tvoj tinejdžer koji vrši pripreme za polazak.
Fotografija: strath.ac.uk
Ne postoji opis tih situacija. One se samo osećaju, one se vide. Svaki put nove, svaki put drugačije. Kad nova ljubav počinje, onda su svi amateri, bez obzira na godine. Kada se slavi ona višegodišnja, sama činjenica trajnosti donosi uzbuđenje voljenja nekog. Čitav smisao ljubavi, koja je beskonačna kao svemir, staje u jedan pogled blistavog oka, u jedan trptaj srećnog srca.
Ima li šta lepše od ljubavi?
Ima li od nje vrednije?
Da li je problem što će neko mlad, sa slave Svetog Trivuna, otići u večernje sate, da se nađe sa nekim koga voli, i što nosi crvenu ružu kao dar, kao dodatak srcu svome koje tom nekom nesebično poklanja. Ima li nešto lepše?
Ljudima fali ljubav. I još više fali tolerancija i razumevanje. Iskoristimo ovaj dan, i ako slavimo slavu, i ako smo zaljubljeni, za jedino za šta oni i postoje- da podelimo i širimo ljubav.
Da li u miru svog doma, ili pored "mosta na suvom" , na mestu obeleženom, kao "mesto za poljupce", uz muziku i lampione , bitno je samo da širimo ljubav. Svuda. Svima.
Ne samo danas- nego uvek.
Jer to je ono što pokreće svet.
Mada danas u porastu netrpeljivost te takozvane politike "hejtera" ponekad liči da to i vlada, ja ne verujem . Verujem u čuda. Verujem da ljubav uvek pobedi sve.
Ne verujem-znam.
A vama, srećna slava ako danas slavite.
Svima: srećan Dan Zaljubljenih !
Uz mnogo crvenih ruža i ikona, po društvenim mrežama, i okolo njih, obeležavamo svako ono što mu je važno, neko, kao ja, nesmetano, oba. I svake godine iste polemike, zašto mi ( u smislu-pravoslavci) obeležavamo Valentinovo, Dan zaljubljenih?
Mislite li da to ima neke veze sa religijom?
Ne mislim da ima veze. Kao I Božić Bata i Deda Mraz. Želite li jednog da se odreknete? Ja ne želim. Trebaju mi obojica. Obojica su bila tu kad sam bila mala i jednako ih volim!
Sveti Trivun, znan meni dugo godina samo kao slava mamine koleginice, bio mi je zanimljiv, jer niko drugi koga znam nije imao slavu na Svetog Trivuna. Dok sam još kao dete očekivala teta-Mirine divne kolače, shvatala sam da je taj dan nešto važno. Taj dan delimo ljubav i pažnju sa najdražima. Kao što bi trebali svakodnevno to da radimo, samo malo svečanije i lepše.
Kako sam rasla, pogled i poziv baš na taj dan, onog nekog, bitnog, dobijao je na snazi. Čak se sećam i nekih pisama , u lepim , prigodnim kovertama na srca. Koliko je lepote u tome bilo.Nismo, kao danas , tako mnogo pričali o tome. To je bilo samo naše.Nije se ticalo drugih, čak ni prijatelja. Nije spadalo u svet u kojem smo živeli tada, svet rok muzike i ludih provoda.Romantika se dešavala, naravno, ali uglavnom bez svedoka. Jer svedoci i nisu potrebni. To su bili specijani momenti za specijalne ljude.Tako je to nama izgledalo.
To je jedina moja zamerka, ako uopše imam neku. Javnost privatnosti. Ima stvari koje se dele. Ima stvari koje se ćute, one se samo žive. Danas je sve prenaglašeno i preterano, komercijalizovano. Malo je kreativnosti, više je stihije, jer je trgovina preuzela sve i koristi koliko god se to može. Čak i koliko se ne može. Marketing od svega napravi profit. To mi je zamerka. Mladi bi morali da se tome odupru, i urade nešto drugačije, kako oni smisle i žele, a ne kako diktiraju reklame, drušvene mreže i okruženje. Biti drugačiji, danas , više nego ikad , je sramota. Ne shvatam zašto se boje različitosti. Mi smo težili tome. Iz sve snage.
Sveti Trivun je zaštitnik vinove loze i vinogradarstva, pa samim tim i vina. Crkva ne isključuje njegov značaj kao zaštitnika bračne vernosti i ljubavi. On je jedini čudima spasao kćer cara Gordijana od neizlečive bolesti kada niko nije uspeo.
Po verovanju zapadno hrišćanske crkve, Sveti Valentin je tajno venčavao mlade parove, jer je imperator Klaudije II verovao da su neoženjeni momci bolji ratnici, pa imj e zabranio ljubav, tačnije brak. Radio je tako dok ga nisu otkrili i pogubili. Tako se od 14.veka obeležava njegov praznik, kao praznik ljubavi.
Kad slavimo Dan zaljubljenih, šta prvo pada na pamet? Crvena ruža i visoke, lepe čaše sa crvenim vinom, uz diskretne sveće. Meni to pada na pamet. Ne zahtevam to od drugih- to ja tako zamišljam-romantično i lepo. Ali, tada shvataš da se sve to povezuje, a ne potire.
Sveti Trivun i Sveti Valentin, imaju mnogo toga zajedničkog. Na Svetog Trivuna gledamo pada li kiša ili sija sunce, ili je možda sneg. Danas, evo,posle sunčanog prepodneva, pada kiša. To znači godina kišna i rodna. Odličan znak. Rodiće sve. Biće pune trpeze i biće dobrog vina. Da se uz sveće ispija sa nekim, na Dan zaljubljenih, koji će , možda baš tada obeležiti dolazeću godinu, ili možda nečiji čitav život. Taj neko, pravi. Prepliću se životi, prepliću se vere, ali pre svega, običaji vezani za lepe događaje. Zar nije lepo videti, dok ideš kog nekog na slavu, u centru grada na svakoj banderi, ogromno crveno srce. Zar nije lepo slušati dogovore mladih, tek stasalih ljudi, koji za svoju prvu devojku od džeparca sakupljenog kupuju ružu i planiraju veče, nešto bolje i specijalnije nego inače? Gledati strepnju tinejdžera, koji će baš tada , u lepom srcolikom i balonskom svetu jednog lokala, pokušati da priđe lepotici kose boje zrelog žita, baš te večeri, prvi put?
Posmatrala sam stariji par, zašli u sedamdesete, kako obeležavaju ovaj dan. On u odelu sa leptir mašnom boje vina, ona u izazovno-interesantnoj crnoj bluzi, i uskoj suknji na karnere, takođe boje vina. Predvine koralne crvene perle oko njenog vrata Poklanja joj ružu, uz naklon, i vodi ja na unapred rezervisano mesto u sali lepog hotela, da ovekoveče svoju ljubav, koja traje desetlećima. Idu malo ranije, jer u godinama su, ali držeći se za ruke. Poglede koje razmenjuju, nemoguće je opisati. Pomisliš da je čovek prestar za ljubav. U čudu shvataš da nije. Gledaš kako trepere, jednako kao i tvoj tinejdžer koji vrši pripreme za polazak.
Ne postoji opis tih situacija. One se samo osećaju, one se vide. Svaki put nove, svaki put drugačije. Kad nova ljubav počinje, onda su svi amateri, bez obzira na godine. Kada se slavi ona višegodišnja, sama činjenica trajnosti donosi uzbuđenje voljenja nekog. Čitav smisao ljubavi, koja je beskonačna kao svemir, staje u jedan pogled blistavog oka, u jedan trptaj srećnog srca.
Ima li šta lepše od ljubavi?
Ima li od nje vrednije?
Da li je problem što će neko mlad, sa slave Svetog Trivuna, otići u večernje sate, da se nađe sa nekim koga voli, i što nosi crvenu ružu kao dar, kao dodatak srcu svome koje tom nekom nesebično poklanja. Ima li nešto lepše?
Ljudima fali ljubav. I još više fali tolerancija i razumevanje. Iskoristimo ovaj dan, i ako slavimo slavu, i ako smo zaljubljeni, za jedino za šta oni i postoje- da podelimo i širimo ljubav.
Da li u miru svog doma, ili pored "mosta na suvom" , na mestu obeleženom, kao "mesto za poljupce", uz muziku i lampione , bitno je samo da širimo ljubav. Svuda. Svima.
Fotografija :rockwallpaperhd.com
Ne samo danas- nego uvek.
Jer to je ono što pokreće svet.
Mada danas u porastu netrpeljivost te takozvane politike "hejtera" ponekad liči da to i vlada, ja ne verujem . Verujem u čuda. Verujem da ljubav uvek pobedi sve.
Ne verujem-znam.
A vama, srećna slava ako danas slavite.
Svima: srećan Dan Zaljubljenih !
Нема коментара:
Постави коментар