Nadam se samo da se po ovim prvim danima neće pamtiti ova Nova, jedva započeta godina. U mislima je nazvah , već sada, plačljivom godinom, odavno suza nisam prolila toliko, iz najraznoraznijih razloga, kao prvih dana ove 2016. Možda nije godina plačljiva možda sam ja postala plačljiva? Ma ne , neću da priznam.
Plakala sam zbog moranja, zbog nametnutih neželjenih "izbora" u životu ( jer nisu izbori-čim su moranja!), zbog ,ma eto zbog Božića, zbog prosjakinje pred crkvom...zbog PDV-a koji se primiče, a ja ko pile u sasvim nepoznatim kučinama, zbog ljudske grubosti i ljudske gluposti...
Plakala sam i kada sam , bez obzira na sve, kod mame zatekla predivno postavljen sto, sa bordo stoljnjakom i okićenu kuću badnjakom na Badnje veče, zato što je ipak sve organizovala, bez obzira na sve moguće neorganizovanosti ovih prvih dana 2016.
Plakala sam dva-tri zadnja dana neprekidno, ne zbog osećanja nego zbog prehlade koja me danima lomi, i tera tečnosti raznih vrsta da se izlivaju na sve strane, uključujući tu i suze, ničim izazvane. Potroših godišnju zalihu papirnih maramica!
Koliko sinoć sam otplakala neopisivu nostalgiju, ali i povratak energije, gledjaući film iz kategorije za koju znam da me više ne zanima.Da pogledala sam " Star Wars- The Force Awakens" i delovao je na mene plačljivo! Prvo je omatorio, a onda i pogibe Han Solo pobogu. Posle , odmah zatim, kao zaista pravo buđenje sile napunio me energijom, taman da krenem u novi dan , u bitku sa nepoznatim, dok mi je u glavi zvonilo, možeš ti to, sila je tu oko tebe! Zažmuri i oseti. Ma šta je tamo neka tona papira -čudovišta koja te čekaju....
Da bi odjednom, negde oko tri-četiri popodne u moj radni prostor uleteo neko sa rečenicom, tipa jeste li čule vas tri....ne čuh šta reče, ne svesno...izašao čovek, a ja izronila kao morž iz hrpe izmešanih papira, kao miš izdigla njušku, gvireći kroz naočare na vrh nosa, i pitam, šta je to rekao, jer odjednom mozak je odreagovao na informaciju mada je bio zadubljen u dvadesetčetiri odštampane stranice očitavanja kartice konta 270....
Umro je Dejvid Bouvi.
To je rekao.
Istrčala sam napolje.Cigareta mi treba. I telefon .Nazvah mamu, da proverim. Ona je sigurno čula, jer je on i njen ljubimac, njena generacija.
Istina.Istina. Tugo moja, istina.
Pre dva dana smo mu čestitali rođendan. Oduševljena što je u 69. godini izdao novi album.Pred ovu plačljivu Novu godinu. Bolovao je, i ni reči o tome. Heroj ,pravi, on to jeste. Čovek ispred vremena. Čovek sa dva različita oka i sa hiljadu različitih lica.Čovek pun kontroverzi. Dosledan sebi. Različit. Nov. Unikat. Čovek gospodin.Koji je pored toga ujedno i Svemirac, najdraži Ziggy Stardust. Nema više omiljenog Pauka sa Marsa.Bio je sve što niko nije smeo, hteo, ili se nije ni setio da bude. Ono pravo, engleski štof, dobar kroj. Retkost. Još jedan velikan otišao. Da ga pamtimo, i ako ste kao ja, da plačete celu noć. Ili da do beskraja slušate Ashes to ashes, kao šta ja sada to radim, dok mi se suze slivaju. Dok mogu. Život ide dalje. Svet ide dalje.
Ziggy se vratio tamo gde mu je i mesto. Među zvezde.
Mislite na njega, kada pogledate u večernje nebo. Tamo negde je.
Ashes to ashes, dust to dust...
Plakala sam zbog moranja, zbog nametnutih neželjenih "izbora" u životu ( jer nisu izbori-čim su moranja!), zbog ,ma eto zbog Božića, zbog prosjakinje pred crkvom...zbog PDV-a koji se primiče, a ja ko pile u sasvim nepoznatim kučinama, zbog ljudske grubosti i ljudske gluposti...
Plakala sam i kada sam , bez obzira na sve, kod mame zatekla predivno postavljen sto, sa bordo stoljnjakom i okićenu kuću badnjakom na Badnje veče, zato što je ipak sve organizovala, bez obzira na sve moguće neorganizovanosti ovih prvih dana 2016.
Plakala sam dva-tri zadnja dana neprekidno, ne zbog osećanja nego zbog prehlade koja me danima lomi, i tera tečnosti raznih vrsta da se izlivaju na sve strane, uključujući tu i suze, ničim izazvane. Potroših godišnju zalihu papirnih maramica!
Koliko sinoć sam otplakala neopisivu nostalgiju, ali i povratak energije, gledjaući film iz kategorije za koju znam da me više ne zanima.Da pogledala sam " Star Wars- The Force Awakens" i delovao je na mene plačljivo! Prvo je omatorio, a onda i pogibe Han Solo pobogu. Posle , odmah zatim, kao zaista pravo buđenje sile napunio me energijom, taman da krenem u novi dan , u bitku sa nepoznatim, dok mi je u glavi zvonilo, možeš ti to, sila je tu oko tebe! Zažmuri i oseti. Ma šta je tamo neka tona papira -čudovišta koja te čekaju....
Da bi odjednom, negde oko tri-četiri popodne u moj radni prostor uleteo neko sa rečenicom, tipa jeste li čule vas tri....ne čuh šta reče, ne svesno...izašao čovek, a ja izronila kao morž iz hrpe izmešanih papira, kao miš izdigla njušku, gvireći kroz naočare na vrh nosa, i pitam, šta je to rekao, jer odjednom mozak je odreagovao na informaciju mada je bio zadubljen u dvadesetčetiri odštampane stranice očitavanja kartice konta 270....
Fotografija : ludditestero.com
Umro je Dejvid Bouvi.
To je rekao.
Istrčala sam napolje.Cigareta mi treba. I telefon .Nazvah mamu, da proverim. Ona je sigurno čula, jer je on i njen ljubimac, njena generacija.
Istina.Istina. Tugo moja, istina.
Pre dva dana smo mu čestitali rođendan. Oduševljena što je u 69. godini izdao novi album.Pred ovu plačljivu Novu godinu. Bolovao je, i ni reči o tome. Heroj ,pravi, on to jeste. Čovek ispred vremena. Čovek sa dva različita oka i sa hiljadu različitih lica.Čovek pun kontroverzi. Dosledan sebi. Različit. Nov. Unikat. Čovek gospodin.Koji je pored toga ujedno i Svemirac, najdraži Ziggy Stardust. Nema više omiljenog Pauka sa Marsa.Bio je sve što niko nije smeo, hteo, ili se nije ni setio da bude. Ono pravo, engleski štof, dobar kroj. Retkost. Još jedan velikan otišao. Da ga pamtimo, i ako ste kao ja, da plačete celu noć. Ili da do beskraja slušate Ashes to ashes, kao šta ja sada to radim, dok mi se suze slivaju. Dok mogu. Život ide dalje. Svet ide dalje.
Ziggy se vratio tamo gde mu je i mesto. Među zvezde.
Mislite na njega, kada pogledate u večernje nebo. Tamo negde je.
" I never done good things
I never done bad things
I never did anything out of the blue,
Want an axe to break the ice
Wanna come down right now "
I never done bad things
I never did anything out of the blue,
Want an axe to break the ice
Wanna come down right now "
Ashes to ashes, dust to dust...
Rest in peace, Ziggy.
" We can be Heroes, just for one day"
"I don't know where I'm going from here, but I promise it won't be boring."
Нема коментара:
Постави коментар