Iz sećanja: novogodišnja noć

U ovo doba godine uvek je sve nekako praznično. Ipak, sad ma koliko se trudila, nešto ipak nije isto, nije poznato, nije pravo. Zato mi se valjda i vratilo sećanje na jednu novogodišnju noć....

Ne znam tačno koliko mi je te godina bilo... Novu godinu čekamo kod kuće, tradicionalno, sa nekoliko prijatelja, tetom i i tečom. Teta je u drugom stanju, to znam....onda znači ja imam osam godina, da. Brat od tetke se rodio sledeće godine, na moj deveti rođendan. Veselo je i okićeno. Danima sam pravila " lančiće" od kolaž papira, i ukrasne trake od krep papira. Napravila sam i neke zvezde-od krep papira takođe ( sada ne znam kako) , a velika prava jelka ( poslednja- ispostaviće se , sledeće smo godine kupili plastičnu, koju i danas imam , kod mame) , ukrašena tonama ukrasa, staklenih mahom. Imala sam tri nasleđena od Majke, i čak pet iz maminog detinjstva.

Rosfraj ovali neki za serviranje, neki  sa kristalnim čašama naređanim ,damastni  stoljnjaci, najbolji servisi tanjira, i platnene salvete, grane jelki u vazama. Sve miriše na Novu Godinu.  Čuda najraznija.
Uživam u opštem metežu, i sjaju sijalica koje trepću po jelki, oko dovrataka . Vise baloni , okačeni za luster, u grozdu tri , i još po "buketi" od po tri u uglovima sobe ( petnaest balona odjednom, ej!). Toplo je. Gosti stigli oko sedam. Pevamo i cupkamo  uz neke melodije sa TV-a, odličan program, uživamo u novogodišnjem izdanju emisije "Obraz uz obraz", sa Draganom i Milenom, smejemo se Sedmorici mladih. Počinjem da skačem, kad se otvori prozor, radi luftiranja, jer vidim da počinje sneg, krupan, paperjast, predivan.Jede se sarma, već tada obavezna ruska salata, i ćufte u rudicama, s jajima, doboš  torta i bombice od kokosa , kao i oblatne sa "dva fila". Pred ponoć se donosi šampanjac Fruškogorski biser  , i čase, ne za mene naravno. Dobijam ceo Fruktalov sok ( 7dcl, tetra-pak, nešto novo mhm, od jagode- već omiljeni moj) . Mama donosi u narandži zabodene prskalice. 

Odbrojavanje, ljubljenje, nazdravljanje, pršte prskalice ( nikom normalnom petarde nisu padale na pamet, nisam sigurna da li sam tada i znala šta je to) . I , za neverovati , u današnjim  uslovima- razlaz, jer svi ćemo poći da čestitamo bakama i dekama Novu Godinu, tradicionalno.

Izlazimo, sneg pada već dva sata. Prvo , s Karađorđevog trga u Makedonsku , baki ( po tati ) da čestitamo. Ona gleda Tv i čeka, zna da ćemo doći. Opet ljubljenje, baka ima haljinicu-tačnije komplet suknja i bolero,  od somota boje trule višnje,  za mene! Carski! Ona je sašila, vrsna krojačica, učila zanat kod modiskinje, još pre rata. Sve ume da napravi. Ovde se čak popila i brzinska kafica. Idemo, sneg veje li veje, ali mi pravo u Dolju, kod Majke ( mamine mame) i dede. Majka čeka , smederavac njen pucka, mirišu pečene jabuke sa šećerom i cimetom, i tone raznih kolača, jer Majka je kuvar koji se traži ( za svadbe pogotovo-celu je Vojvodinu obišla) . Sašila mi je čizmu od preokrenutog žerseja  -crnu, sa sve krznom, parče neke bele jambolije i izvezla na njoj Deda Mraza . U njoj velika čokolada od 200 grama sa lešnicima, i salon bombone gomila cela. Čuvam čizmicu i danas. Deda dodaje , da niko ne vidi , i jednu "banku "  u čizmicu, a ujka i ujna -svako za sebe, po još jednu "crvenu" (sve skrivajući- jer novci decu kvare, ali....). Bata mi daje, jako sanjiv( mlađi je dve i po  godine ) rozi balon, i kutiju ukrasnih sijalica, da "dopunim" kolekciju za Božić. Počastimo se malko, uporedimo čija je ruska lepša, popila sam i malo šire ( deda me vodio do šupe, ima nešto da mi pokaže- ne znam otkud mu rampoš,  prethodne godine nam oteli- pardon otkupili,  vinograd) , obrazi mi se zarumeneli. Tata opominje - dva sata će , kući moramo, na spavanje.

Sve sličice: @natasakk
Sneg usitnio, a gust ko izmaglica obavija već uveliko tih grad. I vidim sliku koju nosim i danas u sećanju. Vozimo Miletićevom, ja gledam kako naš Riđa ( tako smo tepali našem tristaću, narandžaste boje) pravi jedini trag u toj širokoj ulici, pa onda gledam , dok auto mili, kroz zadnje staklo kako tragovi nestaju , gotovo odmah zavejani upornim belim snegom, koji i dalje pada. Ulica ostaje bela , tiha i svečana. Novogogodišnja, i lepa. Tonem u san, nekako, jer put je kratak, ne sećam se kad smo kući stigli, parkirali, ušli, a ja stigla do kreveta. Znam samo da ujutro vrata nismo mogli da otvorimo, koliko je napadao .
Prva slika kad se sneg i nova godina  spomene  mi je i danas ta - draga, tiha, noćna ulica, a on zavejava tragove guma... Za sve Nove Godine, živeli!

Za sve koje dolaze, još jedno:  Živeli i zdravi bili !