li neka povezanost ipak postoji, čak i kada je nismo svesni.
Pišem ove redove kasno uveče , 19.februara ove 2021.godine.
Dosta mi je već pomalo svega, i moja melanholična duša je odmah odreagovala.Odmah sam uzela da se obavestim, prosvetlim, jer više ne shvatam neke događaje.Ni samu sebe.Možda mi samo teško padaju.
Zvezde, otac ih i zvezde...elem, saznadoh da je ovo prvi retrogradni hod Merkura u ovoj godini, drugoj godini od početka pandemije, i da će ih biti
još dva. Ta retro hoda. Ne pandemije-nadam se...Ovaj nesrećni prvi je u Vodoliji, pa iako sam retrogradni hod otežava komunikacije, sada je još gore, jer je Vodolija zaštitni znak, između ostalog, komunikacija. U ovom slučaju konkretno znači loše komunikacije, opšte nerazumevanje, konflikti....Retrogradni Mekur muči Vodoliju, a ona u pokušaju da sama sebe spase, zbunjuje i povređuje sve oko sebe, bez razlike....znači, čuvaj se. Leđa uza zid, gledaj preko ramena, slušaj , što manje reaguj, ne deli informacije...eto sad će kraj tom retro hodu, za dva dana ,a ja tek sad saznala. Tako tipično ...
Šta sve čovek neće naterati sebe da radi, čita, zauzima moždane vijuge raznim informacijama, da bi zabašurio svoje misli.
Retrogradni Merkur "udara" na osećanja, ranjava, crpi energiju.Ne vidiš ni cilj, ni put, ni plan, ništa....
Vodolija je zaštitik i telekomunkacija, pa nije čudo što mi je ispao telefon, pa okrnjih, srećom samo zaštitno staklo, nije čudo što mi laptop pravi havariju gutajući sve ono mukotrpno sakupljano...i sad naduren ćuti već deset dana a ja ove redove pišem u sveščici, dok suze kaplju....
Danas je u večnost otplovio Panonski mornar.
Mirno ti more legendo, pesniče svačije duše, pogotovo nas sa ovih prostora.
U ime svih nas iz pedeset i neke, šezdeset i neke, ali i ovih iz dvehiljade i neke...neki novi klinci su te voleli, baš kao i mi, koji odavno to nismo.
Tvoj glas u zadnjih petnaestak godina je bio jedva čujan u medijima ali ne i u našim srcima. Kakav si bio, šta si radio privatno, u šta verovao, to sve nije bitno. Niti sam znala, niti me se ticalo. Samo biseri tekstova su me zanimali, samo njih sam slušala, svako ko ima dušu jeste, i razumeo i voleo i čuo. Zato tvoj tako nagli odlazak još više boli. I deluje sasvim nerealno!
Ne verujem da oreš nebeske njive, ni da sa anđelima igraš raub, preferans i ajnc. Pre te vidim kako ploviš nebom i recituješ svoje stihove anđelima, a i njima zasuze te lepe zvezdane oči.
Još sinoć je moj sinić sa dve najbolje prijateljice proveo veče, pevajući na sav glas, ponovo, i ponovo Božu, zvanog Pub. Nismo znali da ti biješ neke poslednje, teške bitke.
Posle puno vremena provedoh veče uz televizor.Setio se tamo neko, pa pustio emisiju Balkanskom ulicom, sa tobom, pa onda neki tvoj kabare od pre petnaestak godina koji sada prvi put videh...
Da li te je iznenadio Rani mraz, ili te je pokosila Žetva....ili te je odnela ova prokleta pandemija kao što neki kažu...
Jedna po jedna gase se iskre mojih najranijih životnih sećanja, mojih ljubavi, iskre pesništva, normalnosti, lepote...Evo opet plačem, dok slušam Šerbedžiju , i razmišljam zašto sada tek slušamo ovo, brišući svoje suze, jer Radetu, legendi, ne mogu.
Zato, u ime svih nas, u svoje ime sigurno ti poručujem , počivaj u miru i pozdravi sve tamo, i tvog gospodina Ignaca Šena, dušo vojvođanska.
Bagrenje su stalno lomili, nepravde je uvek bilo.
Ipak, neko to od gore vidi sve , sigra se.
Tvoja predstava je završena, a ipak traje. A cirkus odavde nije otišao, i niko ne zna kada će. Zaboraviti te nećemo.Računaj na nas!
Pokušaćemo da održimo ravnotežu među zvezdama, čak i ovim koje retrogradnim hodom hoće da nas ometu.
P.S. Potaži tamo Milana moga i Magi, da i tebi uz tvoje divne stihove neko svira klavijature u pozadini i doda neki d-mol.
@photos by NatasaKK